Гвожђе(III)-сулфат — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.2) (Робот: измењено it:Solfato ferrico
м r2.7.2) (Робот: додато sl:Železov III sulfat
Ред 88: Ред 88:
[[ru:Сульфат железа(III)]]
[[ru:Сульфат железа(III)]]
[[simple:Iron(III) sulfate]]
[[simple:Iron(III) sulfate]]
[[sl:Železov III sulfat]]
[[sv:Järn(III)sulfat]]
[[sv:Järn(III)sulfat]]
[[zh:硫酸铁]]
[[zh:硫酸铁]]

Верзија на датум 3. јул 2012. у 20:41

Гвожђе(III)-сулфат
Iron(III) sulfate
Називи
IUPAC назив
Iron(III) sulfate
Други називи
фери-сулфат
сумпорна киселина, гвожђе(3+) со (3:2)
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.030.054
RTECS NO8505000
  • InChI=1S/2Fe.3H2O4S/c;;3*1-5(2,3)4/h;;3*(H2,1,2,3,4)/q2*+3;;;/p-6 ДаY
    Кључ: RUTXIHLAWFEWGM-UHFFFAOYSA-H ДаY
  • InChI=1/2Fe.3H2O4S/c;;3*1-5(2,3)4/h;;3*(H2,1,2,3,4)/q2*+3;;;/p-6
    Кључ: RUTXIHLAWFEWGM-CYFPFDDLAR
  • [Fe+3].[Fe+3].[O-]S(=O)(=O)[O-].[O-]S([O-])(=O)=O.[O-]S([O-])(=O)=O
Својства
Fe2(SO4)3
Моларна маса 399,88 g/mol (анхидрат)
489.96 g/mol (пентахидрат)
Агрегатно стање бели кристали
Густина 3,097 g/cm3 (анхидрат)
1.898 g/cm3 (пентахидрат)
Тачка топљења 480 °C, 753 K (анхидрат)
175 °C, 448 K (пентахидрат)
незнатно растворан у води
Опасности
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondКод запаљивости 0: Неће горети (нпр. вода)Health code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no code
0
1
0
Смртоносна доза или концентрација (LD, LC):
500 mg/kg (орално, пацов)
Сродна једињења
Други анјони
Гвожђе(III) хлорид
Гвожђе(III) нитрат
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Ферисулфат је неорганско хемијско једињење хемијске формуле Fe2(SO4)3.

Добијање

Добија се реакцијом феросулфата и сумпорна киселина|сумпорне киселине и азотне киселине или водоникпероксида као оксидационог средства:

FeSO4 + H2SO4 + H2O2 → Fe2(SO4)3 + 2H2O

На тај начин кристалише хидрат, а загревањем се добија и анхидрована со.[3]

Физичко-хемијске особине

ферисулфат је со у виду белих кристала. При загревању се распада на фери-оксид и сумпор-триоксид. Ова реакција се некада користила за прављење пушљиве (Норденхаусенове) сумпорне киселине.[3]

Значај

Ферисулфат гради стипсе са сулфатима алкалних метала, од којих је најважнија феристипса јер се употребљава у аналитичкој хемији за прављење раствора фери-соли због својства да се лако може пречистити кристализацијом.[3]

Извори

  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.