Пређи на садржај

Секст Помпеј — разлика између измена

м
испављање правописних и других грешака
м (r2.7.2+) (Робот: додато et:Sextus Pompeius)
м (испављање правописних и других грешака)
'''Секст Помпеј''' ({{јез-лат|Sextus Pompeius Magnus Pius}}, 67. п. н. е. - 35. п. н. е.) је био [[Римска република|римски]] војсковођа из времена краја Републике, познат као син [[Гнеј Помпеј Велики|Гнеја Помпеја Великог]] и последњи [[оптимати|оптиматски]] вођа који је пружао организовани отпор [[Јулије Цезар|Цезару]] и његовим наследницима.
 
Када је године 49. п. н. е. непријатељство његовог оца и Цезара прерасло у [[Цезаров грађански рат|грађански рат]], млади Секст се на почетку укључио у њега, већ је остао у Риму под заштитом мајке [[Корнелија Метел|Корнелије Метел]]. Након што је Помпеј 48. п. н. е. поражен код [[Битка код Фарсала|Фарсала]], Секст и Корнелија су му се придружили у краткотрајном егзилу на [[Лезбос]]у, али га нису пратили у Египат где је недуго потом убијен. Секст се после тога прикључио брату [[Гнеј Помпеј Млађи|Гнеју]] и другим помпејанцима који су организовали отпор Цезару у [[Африка (римска провинција)|Африци]]. Секст је после организовао помпејанско упориште на [[Балеари]]ма. Након пораза помпејанаца [[битка код Тапса|код Тапса]], Гнеј му се придружио на Балеарима те су заједно дигли анти-цезаровскуантицезаровску побуну у [[Хиспанија|Хиспанији]], угушену у [[Битка код Мунде|бици код Мунде]] 17. марта 45. п. н. е. Недуго након ње Гнеј је ухваћен и погубљен, али се Секст успео склонити на [[Сицилија|Сицилију]] где се испочетка издржавао пиратеријом.
 
Убиство Цезара 15. марта 44. п. н. е., међусобни сукоби цезароваца и [[Ослободилачки грађански рат]] су Сексту омогућили да без ометања сагради војску и флоту на Сицилији с којом ће се после супроставити [[Други тријумвират|Другом тријумвирату]]. Иако није могао угрозити тријумвире, уз помоћ адмирала [[Манас (адмирал)|Манаса]] је 40. п. н. е. преотео Сардинију од [[Октавијан August|Октавијанове]] власти. Суочен с проблемима као што је [[Фулвијин рат]], али и настојању да [[Марко Антоније|Марку Антонију]] помогне у сукобу с [[Парти]]ма, Октавијан је у Мизену са Секстом склопио мир, признавши му власт над Сицилијом.
114.616

измена