Пређи на садржај

Једро — разлика између измена

м
испављање правописних и других грешака
м (r2.7.3) (Робот: додато el:Κυτταρικός πυρήνας)
м (испављање правописних и других грешака)
Хроматин се састоји од [[ДНК]], мале количине [[РНК]] и две врсте протеина: хистона и нехистонских протеина.
 
[[Хистони]] су базни протеини због присуства веће количине базних аминокиселина (највише [[лизин]]а и [[аргинин]]а). Разликују се '''пет класа''' (врста) '''хистона''' који се обележавају као''' Х1''', '''Х2А''', '''Х2Б''', '''Х3''' и '''Х4'''. Ови протеини су веома слични код различитих еукариотских организама, што значи да се током еволуције живог света нису много мењали па се за такве протеине каже да су конзервативни (очувани). Они су градивни протеини хроматина јер учествују у ''паковању'' ДНК, која се око њих намотава (као конац око калема) да би се огромна дужина ДНК могла да смести у сићушно једро. Зато се хроматин види као перласта структура, где су ''перле'', уствариу ствари, ДНК намотана око хистона.
 
Телесна људска ћелија има 46 хромозома. Ако се измери укупна дужина ДНК у свим хромозома, добија се вредност од око 2-{m}-. Треба имати у виду да је пречник једра 5-10 микрометара. Можда ће још један пример то боље да илуструје: укупна дужина ДНК у свим ћелијама људског тела износи 2·10^{11} -{km}-, што је много пута веће од обима Земље или растојања између Земље и Сунца. Због тога ДНК мора да се намотава и на различите начине пакује.
114.616

измена