Рзав — разлика између измена
Нема описа измене |
м исправљање правописних и других грешака |
||
Ред 23: | Ред 23: | ||
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, [[Добрун]]а и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему. |
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, [[Добрун]]а и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему. |
||
Река Рзав тече и поред [[Добрун]]а, старог |
Река Рзав тече и поред [[Добрун]]а, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од [[Медитеран]]а до централног [[Балкан]]а. У другој половини [[14. век]]а саграђен је [[манастир Добрун]] који и данас постоји. Специфичан је по [[фреска]]ма из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из [[13. век]]а. |
||
== Види још == |
== Види још == |
Верзија на датум 4. август 2012. у 17:37
Дашница | |
---|---|
Опште информације | |
Слив | Црноморски |
Водоток | |
Ушће | Дрина |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Србија, БиХ |
Област | Српска |
Насеља | Вишеград |
Притоке | Јадар и Тишћа |
Река на Викимедијиној остави |
Рзав је река у Републици Српској, БиХ, са много клисура и кањона, настаје на подручју националног парка Тара спајањем Белог и Црног Рзава код села Доње Вардиште, на свом путу до коначног одредишта - ушћа у Дрину које се налази у Вишеграду. Пролази кроз изузетне пејзаже које карактеришу високе и стрме хридине сиво-белих тонова по којима расте четинарско растиње. Читавим током Рзава ишла је некада стара пруга коју су градили Аустријанци и која је када је саграђена била ремек-дело инжењерства. Сматра се да су стотине радника, углавном странаца, аустријских заробљеника, оставили своје животе у рзавским стенама бушећи тунеле.
2004. године је покренута иницијатива за обновом чувеног ћире који би ишао од Мокре Горе преко Котромана, Вардишта, Добруна и Вишеграда. Радови на обнови шина и целокупне пруге су завршени а ускоро се очекује и пролазак ћире продуженом маршутом уз Рзав. Пре изградње ХЕ Перућац, Рзав је био једна од најбогатијих река рибом које би долазиле с пролећем да се мресте у њему.
Река Рзав тече и поред Добруна, старог средњовековног утврђеног града, који је био веома значајан трговачки центар на овом најзначајнијем караванском путу од Медитерана до централног Балкана. У другој половини 14. века саграђен је манастир Добрун који и данас постоји. Специфичан је по фрескама из 14. века на којима су приказани српски владари и чланови ктиторске породице, а такође и по изузетно вредној збирци икона и црквеног мобилијара од којих неки примерци датирају још из 13. века.
Види још
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:43_47_13_N_19_17_38_E_type:waterbody_region:BA
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function