DNK sekvenciranje — разлика између измена
м Робот додаје {{Commonscat|Smallpox}} |
м Робот: додато et:Sekveneerimine |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
[[da:DNA-sekventering]] |
[[da:DNA-sekventering]] |
||
[[de:DNA-Sequenzierung]] |
[[de:DNA-Sequenzierung]] |
||
[[et:Sekveneerimine]] |
|||
[[en:DNA sequencing]] |
[[en:DNA sequencing]] |
||
[[es:Secuenciación de ADN]] |
[[es:Secuenciación de ADN]] |
||
Верзија на датум 10. август 2012. у 12:09
DNK sekvenciranje obuhvata nekoliko metoda i tehnologija koje se koriste za određivanje redosleda nukleotidnih baza — adenin, guanin, citozin, i timin — u molekulu DNK.
Poznavanje DNK sekvence je postalo neophodno za bazna biološka istraživanja, kao i u brojnim primenjenim poljima kao što je dijagnostika, biotehnologija, forenzika i biološka sistematika. Unapređenje DNK sekvencirana je znatno ubrzalo biološka istraživanja. Velika brzina sekvenciranja koji pruža moderna tehnologija je omogućila sekvenciranje ljudskog genoma u okviru projekta ljudskog genoma. Srodni projekti, često ostvareni putem naučnih kolaboracija širom sveta, su proizveli kompletne DNK sekvence mnogih životinjskih, biljnih, i mikrobnih genoma.
Prve DNK sekvence su dobijene tokom 1970-tih. Njih su proizveli akademski istraživači koristeći tegobne metode bazirane na dvodimenzionoj hromatografiji. Nakon razvoja automatizovanih metoda sekvenciranja baziranih na boji,[1] DNK sekvenciranje je postalo lakše i za nekoliko redova veličine brže.[2]
Reference
- ^ Olsvik O, Wahlberg J, Petterson B; et al. (1993). „Use of automated sequencing of polymerase chain reaction-generated amplicons to identify three types of cholera toxin subunit B in Vibrio cholerae O1 strains”. J. Clin. Microbiol. 31 (1): 22—5. PMC 262614
. PMID 7678018. Непознати параметар |month=игнорисан (помоћ) - ^ Pettersson E, Lundeberg J, Ahmadian A (2009). „Generations of sequencing technologies”. Genomics. 93 (2): 105—11. PMID 18992322. doi:10.1016/j.ygeno.2008.10.003. Непознати параметар
|month=игнорисан (помоћ)
