Фета-сир — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м додана категорија Грчка кухиња помоћу геџета HotCat
Ред 21: Ред 21:


[[Категорија:Сиреви]]
[[Категорија:Сиреви]]
[[Категорија:Грчка кухиња]]
[[bg:Фета]]
[[bg:Фета]]
[[az:Brınza]]
[[az:Brınza]]

Верзија на датум 15. август 2012. у 19:46

Фета сир

Фета (грч. φέτα) је врста меких белих сирева, чије се сазревање обавља у раствору (саламури). Води порекло, а и данас се традиционално производи у Грчкој. У првобитној варијанти фета се правила од овчијег или козијег непастеризованог млека. Постојбина фете ја планина Пелион изнад Волоса. Данас се фета производи у скоро свим фабрикама млека али је у многим земљама изгубила свој првобитни изглед и укус тврдог сира, кефалотира (грчки назив).

Укус

Укус типичне фете је средње ужегао, благо кисео и слан. Његова текстура је чврста, глатка, кремаста, снежно беле боје у унутрашњости и по површини. Кришке су обично глатке површине, у облику четвртине круга или четвртастог облика.

Традиционална производња

Фета сир се традиционално прави од млека чија је PH вредност већа од 6,55, са 5.8-6% млечне масти, где да однос масти и протеина износи 1,2:1. Пастеризација се врши на 72ºC током 15 секунди, а хлађење на 32ºC. Затим се додају киселомлечне бактерије и оставе тако током 15-30 минута, на 30ºC. Коагулација се врши на 30ºC, додавањем CaCl2 и коагуланса на тај начин да се сир згруша у року од 50 минута. После коагулације, сир се сече на коцкице и остаља да одстоји десет минута, како би се издвојио део сурутке. Формирање се врши у калупима, постепеним сипањем, како се не би отежало издвајање сурутке. Калуп има поклопац па се може превртати. Калупи се остављају на посебне столове, како би се издвојила сурутка. Када је сир довољно компактан уклањају се калупи и груша се сече на кришке. Кришке се соле сувом гранулираном сољу по површини, сваких 24 сата по другој страни. Поступак се понавља и 4 пута тако да свака страна буде сољена два пута. Завршна концетнтрација соли треба буде око 3%. Након сољења кришке се преврћу сваких 24 сата док се на површини не формира слузасти слој, који омогућава раст бактерија и квасаца и учествује у сазревању сира.

После сазревања, кришке сира се пажљиво смештају у бурад по слојевима, са пергаментним папиром између њих. Додаје се саламура (6-8% NaCl) и бурад се затварају. Једном недељно бурад се окреће. На горњој страни бурад имају отвор затворен запушачем, који се вади с времена на време ради испуштања гасова.

Сир остаје у просторијама за сазревање док се не постигне Ph вредност 4/4-6/4, на температури 14-16ºC и високој релативна влажности. После завршеног процеса сазревања сир се складишти на 3-4ºC, најмање два месеца до његове дистрибуције.

Извор