Референдум о независности Босне и Херцеговине — разлика између измена
м исправљање правописних и других грешака |
м Bot: formatiranje referenci |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Референдум о независности Републике Босне и Херцеговине''' од [[СФРЈ]] одржан је [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а [[1992]]. године. |
'''Референдум о независности Републике Босне и Херцеговине''' од [[СФРЈ]] одржан је [[29. фебруар]]а и [[1. март]]а [[1992]]. године. |
||
Након што су [[Словенија]] и [[Хрватска]] прогласиле независност од [[СФРЈ]] [[1991]]. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] [[15. октобра]] [[1991]]. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници [[СДА]] и [[ХДЗ]], док су представници [[СДС]] одбили да дјелују по донесеном акту. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем [[Српска аутономна област|Српских аутономних области]], а 9. и 10. новембра 1991. и референдум о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије.<ref name="Сви наши референдуми">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}</ref> Политички представници Муслимана су овај референдум прогласили неважећим.<ref name="Сви наши референдуми" |
Након што су [[Словенија]] и [[Хрватска]] прогласиле независност од [[СФРЈ]] [[1991]]. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини [[Социјалистичка Република Босна и Херцеговина|СР БиХ]] [[15. октобра]] [[1991]]. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници [[СДА]] и [[ХДЗ]], док су представници [[СДС]] одбили да дјелују по донесеном акту. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем [[Српска аутономна област|Српских аутономних области]], а 9. и 10. новембра 1991. и референдум о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије.<ref name="Сви наши референдуми">[http://www.rtrs.tv/av/player.php?id=12996&x=1 Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011.] {{ср}}</ref> Политички представници Муслимана су овај референдум прогласили неважећим.<ref name="Сви наши референдуми" /> На дан 9. јануара Српска скупштина је прогласила [[Српска Република Босна и Херцеговина|Српску Републику Босну и Херцеговину]] која је саставни дио Југославије.<ref name="Сви наши референдуми" /> На дан 25. јануар 1992. године представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању [[референдум]]а о независности од СФРЈ. Ову одлуку су донијели након што је већина [[Срби|српских]] чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали припаднике српског народа да [[бојкот]]ују референдум. Референдум је спроведен без пристанка Срба.<ref name="Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992.">{{cite web |url=http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=56803 |title=Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992. |author= |authorlink= |coauthors= |date=29. 2. 2012. |format= |work= |publisher=Радио-телевизија Републике Српске |pages= |language=ср |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate=2. 3. 2012. }}</ref> |
||
Велика већина [[Срби|Срба]] је [[бојкот]]овала [[референдум]], те је излазност била 63,7% грађана [[СР БиХ]], од чега је 92,7% гласало за [[независност]]. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа.<ref name="Сви наши референдуми" |
Велика већина [[Срби|Срба]] је [[бојкот]]овала [[референдум]], те је излазност била 63,7% грађана [[СР БиХ]], од чега је 92,7% гласало за [[независност]]. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа.<ref name="Сви наши референдуми" /> Овај услов није испуњен. Политички представници Срба су овај референдум прогласили неважећим. Скупштина није никад прогласила независност.<ref name="Сви наши референдуми" /><ref name="Дан независности - Од кога и чега?">[http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/dan-nezavisnosti-od-koga-i-cega-q.html Нова српска политичка мисао: Дан независности - Од кога и чега? 10.03.2011.] {{ср}}</ref> |
||
== Нереди == |
== Нереди == |
||
Верзија на датум 19. август 2012. у 11:51
Референдум о независности Републике Босне и Херцеговине од СФРЈ одржан је 29. фебруара и 1. марта 1992. године.
Након што су Словенија и Хрватска прогласиле независност од СФРЈ 1991. године, представници Муслимана и Хрвата су у скупштини СР БиХ 15. октобра 1991. године, на властити предлог и прегласавањем српских посланика донијели „Акт о реафирмацији суверености Републике Босне и Херцеговине“. Тим чином су представници Муслимана и Хрвата одлучили да се повуку представници СР БиХ из рада савезних органа Југославије док се не постигне договор између свих република које сачињавају СФРЈ. На то су пристали представници СДА и ХДЗ, док су представници СДС одбили да дјелују по донесеном акту. Као одговор на ову одлуку која је била противна интересима Срба, Српска демократска странка је одговорила оснивањем Српских аутономних области, а 9. и 10. новембра 1991. и референдум о оснивању самосталне Српске Републике као саставног дијела Југославије.[1] Политички представници Муслимана су овај референдум прогласили неважећим.[1] На дан 9. јануара Српска скупштина је прогласила Српску Републику Босну и Херцеговину која је саставни дио Југославије.[1] На дан 25. јануар 1992. године представници Муслимана и Хрвата су донијели одлуку о одржавању референдума о независности од СФРЈ. Ову одлуку су донијели након што је већина српских чланова скупштине протестно напустила сједницу. Српски представници су позвали припаднике српског народа да бојкотују референдум. Референдум је спроведен без пристанка Срба.[2]
Велика већина Срба је бојкотовала референдум, те је излазност била 63,7% грађана СР БиХ, од чега је 92,7% гласало за независност. Тадашњи законски услов за афирмацију резултата референдума је био да на референдум изађе више од двије трећине грађана (више од 66%), те да исти број афирмативно гласа.[1] Овај услов није испуњен. Политички представници Срба су овај референдум прогласили неважећим. Скупштина није никад прогласила независност.[1][3]
Нереди
На дан 1. марта 1992, други дан референдума, припадник Зелених беретки Рамиз Делалић је пуцао на српску свадбену поворку на Башчаршији и притом убио младожењиног оца Николу Гардовића. Као одговор на ово убиство, наоружани Срби су исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде поред Сарајева и у још неким градовима (Шамац, Дервента, Оџак). Муслимани су контролисали центар Сарајева, док су Срби контролисали остатак града, као и узвишења око њега. Након апела јавности, Радован Караџић и Алија Изетбеговић су 3. марта одржали састанак у штабу ЈНА у центру Сарајева уз посредовање генерала ЈНА Милутина Кукањца. Након оштре расправе, Караџић и Изетбеговић су се сагласили да ред у граду одржавају мјешовите патроле ЈНА и полиције. Међутим, током марта уследила су пушкарања и барикаде по појединим градовима и том приликом настрадало је више десетина особа. Започео је рат у Босни и Херцеговини, који је као коначан исход, након Дејтонског споразума, имао укидање Републике Босне и Херцеговине и стварање дејтонске Босне и Херцеговине, са два равноправна ентитета - Републиком Српском и Федерацијом Босне и Херцеговине.
Први март се сматра почетком рата у БиХ.[2][4]
Види још
Извори
- ^ а б в г д Радио телевизија Републике Српске: Некад било: Сви наши референдуми, 10.05.2011. (језик: српски)
- ^ а б „Ченгић: Рат у БиХ је почео 1. марта 1992.”. Радио-телевизија Републике Српске. 29. 2. 2012. Приступљено 2. 3. 2012.
- ^ Нова српска политичка мисао: Дан независности - Од кога и чега? 10.03.2011. (језик: српски)
- ^ „Српска не празнује 1. март”. Радио-телевизија Републике Српске. 1. 3. 2012. Приступљено 2. 3. 2012.