Отворен код — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат

Инлајн

Верзија на датум 23. септембар 2006. у 22:27

Отворен код описује праксу у производњи и развоју који промовипу приступ изворном коду крајњих производа. Неки га сматрају као филозофију, а неки као прагматичку методологију. Пре него што је отворен код постао широко заступљен, аутори и творци су користили различите фразе како би описали концепт; термин отворен код је стекао популарност појавом Интернета и омогућавањем његових различитих модела производње, путева комуникације и интерактивних заједница.Затим, софтвер отвореног кода постаје најчувеније лице отвореног кода.

Модел отвореног кода дозвољава истовремено коришћење различитих агенди и приступа у производњи, за разлику од централизованијих модела развоја као они што су типично у употреби од стране комерцијалних компанија. "Отворен код" као примењен на кулутру, дефинише културу у којој су тврђења генерално доступна. Учесници у таквој култури имају могућност да модификују ове производе и редистрибуирају их назад у заједницу.

Историја

Назив "отворен код" је проистекао из стратешке акције ^[1] одржане у Пало Алто-у као одговор на Нетскејп-ово обавештење за објављивање изворног кода Навигатора, јануара 1998 године. Група појединаца у овој акцији укључујући и Кристину Петерсон која је предложила "отворен код" и такође укључујући Тода Андерсона, Ларија Августина, Џона Хала, Сема Окмана, и Ерика Рејмонда. Они су искористили прилику пре објављивања изворног кода Навигатор-а да ослободе себе од идеолошког и сукобљавајућег значења појма бесплатан софтвер. Нетскејп их је послушао и објавио и лиценцирао свој код као отворен код под називом Мозила.

^ Историја иницијативе отвореног кода (OSI). Иницијатива отвореног кода. 2006.

[osihistory-1] Историја иницијативе отвореног кода (OSI). Иницијатива отвореног кода. 2006.

[1]

@@ Ред 2: / Ред 2: @@
 [[Слика:Mandriva_2006_Screenshot.png|мини|250п|[[Мандрива Линукс]] је пример отвореног кода.]]
 '''Отворен код''' описује праксу у производњи и развоју који промовипу приступ изворном коду крајњих производа. Неки га сматрају као [[Филозофија|филозофију]], а неки као [[Прагматицизам|прагматичку методологију]]. Пре него што је ''отворен код'' постао широко заступљен, аутори и творци су користили различите фразе како би описали концепт; термин ''отворен код'' је стекао популарност појавом [[Интернет|Интернета]] и омогућавањем његових различитих модела производње, путева комуникације и интерактивних заједница.Затим, [[софтвер отвореног кода]] постаје најчувеније лице отвореног кода.
+Модел отвореног кода дозвољава истовремено коришћење различитих агенди и приступа у производњи, за разлику од централизованијих модела развоја као они што су типично у употреби од стране комерцијалних компанија. "Отворен код" као примењен на кулутру, дефинише културу у којој су тврђења генерално доступна. Учесници у таквој култури имају могућност да модификују ове производе и редистрибуирају их назад у заједницу.
+==Историја==
+Назив "отворен код" је проистекао из стратешке акције <ref name=osihistory>[http://www.opensource.org/docs/history.php Историја иницијативе отвореног кода (OSI)]. [[Иницијатива отвореног кода]]. 2006.</ref> одржане у [[Пало Алто, Калифорнија|Пало Алто]]-у као одговор на [[Нетскејп]]-ово обавештење за објављивање изворног кода [[Нетскејп навигатор|Навигатора]], јануара 1998 године. Група појединаца у овој акцији укључујући и [[Кристина Петерсон|Кристину Петерсон]] која је предложила "отворен код" и такође укључујући [[Тод Андерсон|Тода Андерсона]], [[Лари Августин|Ларија Августина]], [[Џон "maddog" Хал|Џона Хала]], [[Сем Окман|Сема Окмана]], и [[Ерик. С. Рејмонд|Ерика Рејмонда]]. Они су искористили прилику пре објављивања изворног кода Навигатор-а да ослободе себе од идеолошког и сукобљавајућег значења појма [[бесплатан софтвер]]. Нетскејп их је послушао и објавио и лиценцирао свој код као отворен код под називом  [[Мозила]].