Нилоти — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 6: Ред 6:


'''Источни Нилоти'''
'''Источни Нилоти'''
* Бари
* [[Бари (народ)|Бари]]
* Донготоно
* Донготоно
* Доњоро, говоре њангатом
* Доњоро, говоре њангатом
Ред 25: Ред 25:
'''Западни Нилоти'''
'''Западни Нилоти'''
* Алур
* Алур
* Ануак
* [[Ањуак|Ануак]]
* Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову Атуот), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек.
* Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову [[Атуот]]), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек.
* Беланда Бор
* Беланда Бор
* Бурун
* Бурун

Верзија на датум 24. август 2012. у 09:29

Припрадници нилотског племена Масаи

Нилоти је заједнички назив за црначке народе и племена који се првенствено баве сточарством, настањени по источно-афричким државама Кенија, Уганда, Судан и Танзанија. Нилоти средином 20. века броје око 7.000.000 људи. Они се од својих суседа разликују по својим физичким карактеристикама (могу да нарасту и до 2,10 м, те својом особитом културом која се одликује великом љубави према стоци. Уз сточарство Нилоти имају и мотичку пољопривреду, те је заступљено и нешто лова, риболова и сакупљања. Номадско сточарство првенствено је изражено међу Нуерима и Динкама. Током кишне сезоне ове две групе Нилота живе у сталним насељима изграђеним на води, где се баве култивисањем земљишта и чувањем стоке у близини села. За време сушног периода живе у сточарским камповима, у близини питких извора воде где постоје могућности испаше стоке, а успут се баве и риболовом. Главне групе Нилота су: Ачоли, Динка, Луо, Масаи, Каленџин, Нуер и Шилук.

Класификација

Нилоти говоре 52 језика који спадају у јужну групу источно-суданских језика нило-сахарске породице. Три главне групе су источни, западни и јужни.

Источни Нилоти

  • Бари
  • Донготоно
  • Доњоро, говоре њангатом
  • Каква
  • Карамоџонг
  • Ланго, у Судану, говоре ланго језик
  • Локоја
  • Лопид, говоре лопит језик
  • Лотуко, говоре отухо
  • Масаи
  • Мондари, говоре мандари. Племена: Мондари Боронга, Сере, Бори.
  • Онгамо, говоре језик нгаса
  • Самбуру
  • Тесо
  • Топота
  • Туркана

Западни Нилоти

  • Алур
  • Ануак
  • Атвор, говоре реел. племена: Апак (себе зову Атуот), Луак, Јилек, Роркец, Акот, Куек.
  • Беланда Бор
  • Бурун
  • Дхр Тури, говоре тури
  • Динка
  • Јопадхола или Будама, говоре адхола
  • Јумјум
  • Кумам
  • Ланго, у Уганди
  • Локоро, говоре пари
  • Луо
  • Мабаан
  • Нуер
  • Шилук

Јужни Нилоти

  • Араманик, Танзанија, 3,000 (2002). звани и "Ндоробо", "Доробо".
  • Датуга (Татога), Танзанија, 87,798 (2000 WCD). обухватају и Барабаиг, итд.
  • Ендо, Кенија, 80,000 (1997 SIL).
  • Каленџин, Кенија, 2,458,123 (попис 1989). племена: 471,459 Кипсигис, 261,969 Нанди, 110,908 Кеијо, 130,249 Туген (1980 Heine and Möhlig).
  • Кисанкаса, Танзанија, 4,670 (1987) звани и "Ндоробо", "Доробо".
  • Медиак, Танзанија, звани и "Ндоробо", "Доробо".
  • Мосиро, Танзанија
  • Окиек, Кеније и Танзанија, 36,869 (2000). звани и "Ндоробо"
  • Омотици, Кенија, 200 или више (2000). звани и "Ндоробо"
  • Покут, Кенија, 264,000 (1994 I. Larsen BTL).
  • Сабаот, Кенија, 143,000 (1994 I. Larsen BTL).
  • Себеј, говоре језик капсабини. Уганда, 120,000 (1994 UBS).
  • Талај, Кенија, 38,091 (2000 WCD).

Спољашње везе