Пећина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато uz:Gʻor |
м r2.7.3) (Робот: додато be:Пячора |
||
Ред 31: | Ред 31: | ||
[[jv:Guwa]] |
[[jv:Guwa]] |
||
[[ba:Мәмерйә]] |
[[ba:Мәмерйә]] |
||
[[be:Пячора]] |
|||
[[bcl:Bongag]] |
[[bcl:Bongag]] |
||
[[bs:Pećina]] |
[[bs:Pećina]] |
Верзија на датум 30. август 2012. у 21:03
Пећина представља подземну просторију у Земљиној кори, насталу природним процесима. Пећине настале у красу су обликоване хемијским и механичким деловањем воде. Осим у тим стенама пећине настају и у наслагама гипса, соли, магматским стенама, конгломератима, бречама па чак и леду.
Основни делови пећина су улаз, канал и дворана. Канал је издужени отвор, а дворана је пространија шупљина најчешће настала ширењем подземних канала.
Истраживањем пећина се бави спелеологија, а истраживачи пећина су спелеолози.
У Србији су предоминантне пећине у крашком рељефу, обзиром да је карст веома заступљен.
Литература
- Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Петровић Ј. 1973. Пећинарство за планинаре. Београд: Планинарски савез Србије