Српско-византијски стил

За другу употребу, погледајте страницу Српско-византијски стил (модерни).

Манастир Грачаница

Краљева црква у Студеници

Српско-византијски стил или Српско-византијска школа (Византијски стил, мкд. Вардарски стил) у српској архитектури током средњег века обухвата временски период од краја XIII века до краја XIV века и географски простор Метохије, Косова и северне Македоније. Као почетак епохе се могу узети Милутинове цркве светог Никите на Скопској Црној Гори (подигнута пре 1307) и Богородице Љевишке у Призрену (подигнута 1307), док се као њен крај могу узети цркве у Андрејашу (подигнута 1389), Драгобриљи (подигнута 1395) и Црколезу (1395). Међутим ове границе су само оквирне пошто има сакралних објеката који временски или географски припадају неком другом стилу, али су архитектонски грађене у Вардарском стилу. Сам стил се назива Вардарски по реци Вардару у чијем се сливу налази већина цркава односно Византијски због чињенице да су за узор узимане византијске грађевине, као и то да је настао под утицајем Ренесансе Палеолога. Основну карактеристику овог стила представља основа уписаног крста са једним или пет кубета, док се са западне стране обично налази припрата. Спољашња обрада црквених грађевина је извршена у византијском стилу, што се манифестује употребом сивог или жућкастог камења и црвене опеке који су обично тако поређани, да стварају украсне шаре на фасади. За разлику од Рашког стила и оригиналног фрескосликарства које га је пратило, грађевине Вардарског стила су украшене фрескама које су рађене по узору на византијске рађене у том периоду. Пред крај епохе Вардарског стила, у северним деловима некадашњег Српског царства почео је да се развија тзв. Моравски стил који се преплитао са Вардарским у последњој четвртини XIV века.

Најрепрезентативнији архитектонски споменици рађени у Вардарском стилу су:

• Богородица Љевишка
• Краљева црква у Студеници
• Манастир Грачаница
• Манастир Пећка Патријаршија
• Манастир Лесново
• Манастир Грачаница

(Основна црква светих Апостола у Пећкој Патријаршији је рађена у Рашком стилу, али су цркве светог Димитрија, Николе и Богородице рађене у Вардарском.)

Литература

• Александар Дероко, „Монументална и декоративна архитектура у средњевековној Србији“ (треће издање) Београд 1985.
• Јован Деретић, „Културна историја Срба“, Београд 2005. ISBN 86-331-2386-X

Види још

• Ренесанса Палеолога
• Рашки стил
• Моравски стил

Спољашње везе

• Вардарски стил (www.arhitektura.co.yu)
• О српској сакралној архитектури у средњем веку (www.znanje.org)