Реченица

Дефиниције:

• Реченица је скуп речи која има одређено значење.
• Реченица је изговорена или написана мисао.
• Реченица је део текста који садржи глагол у личном глаголском облику.

Чланови реченице:

• Главни - Субјекат и Предикат.
• Зависни - Атрибут и Апозиција (одредбе именице), Објекат (допуна глагола) прилошке одредбе (одредбе глагола).

Речи у реченици имају функцију реченичких гланова. То је синтаксичка функција речи.

Субјекат

Субјекат или субјект означава о коме или чему се у реченици говори. Субјектом се означава вршилац радње, носилац стања, узрочник збивања, односно оно чему се предикатом нешто приписује.

• Учитељица прегледа задатке.
• Јована и Теодора су добиле петице у школи.

Функцију субјекта најчешће остварују именице и именичке заменице, именичка синтагма или паралелни реченични чланови.

• Неки старији људи су седели на клупи.
• Милица и Тамара су добре другарице.

У функцији субјекта могу се осим именичких појавити друге врсте речи.

• Трчати је здраво.
• Пет је мој срећан број.

Граматички субјекат је увек у номинативу.

• Мома се игра.

Логички субјекат је у генитиву, дативу или акузативу.

• ген. Нема Моме. (Мома није ту.)
• дат. Мени се спава. (Ја сам поспан.)
• ак. Весну је страх. (Весна осећа страх.)

Предикат

Предикат је централни члан реченице. Он казује нешто о субјекту. Може бити глаголски и именски.

• Глаголски предикат је глагол у личном глаголском облику. Њиме се субјекту приписује нека радња, стање или збивање.
• Именски предикат се састоји од два дела. То су глаголски и именски део. Глаголски део је помоћни глагол ЈЕСАМ - БИТИ у личном глаголском облику. Именски део предиката може бити било која именска реч (именица, заменица, придев, број или прилог) или синтагма са именском речју, и он означава садржај именског предиката.

1. приписује субјекту неку особину: Ана је лепа.
2. идентификује субјекат: Ана је васпитачица.

Предикат може бити ПРОСТ или СЛОЖЕН.

• Прост - састоји се од једног глагола у личном глаголском облику.
• Сложен - састоји се од два, понекад и од три глагола. У сложеном предикату први глагол нема потпуно значење. Такви су глаголи моћи, хтети, желети, морати, смети.