Чаковец — разлика између измена

Координате: 46° 23′ С; 16° 25′ И / 46.39° С; 16.42° И / 46.39; 16.42
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 106: Ред 106:


[[Категорија:Градови у Хрватској]]
[[Категорија:Градови у Хрватској]]
[[Категорија:Чаковец]]
[[Категорија:Насељена места у Хрватској]]
[[Категорија:Насељена места у Међимурској жупанији]]


[[ar:تشاكوفيتش]]
[[ar:تشاكوفيتش]]

Верзија на датум 25. септембар 2012. у 13:08

Чаковец
Фрањевачки трг у Чаковцу
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаМеђимурска
Становништво
Становништво‍
 — 2011.15.185
Агломерација (2011.)27.227
Географске карактеристике
Координате46° 23′ С; 16° 25′ И / 46.39° С; 16.42° И / 46.39; 16.42
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Чаковец на карти Хрватске
Чаковец
Чаковец
Чаковец на карти Хрватске
Поштански број40000

Чаковец (мађ. Csáktornya, нем. Tschakturn) је град у Хрватској и административно средиште Међимурске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.[1]

Географски положај

Чаковец је смештен на (географској ширини 46.3844444 N, географској дужини 16.4338889 E, на надморској висини од 164 m), смештен у близини реке Трнаве између река Муре и Драве. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.

Територијална организација

До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело Међимурје. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 km², а према попису становништва из 1991. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила Међимурска жупанија, са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец и 22 општине: Белица, Вратишинец, Горичан, Горњи Михаљевец, Декановец, Домашинец, Доња Дубрава, Доњи Видовец, Доњи Краљевец, Коториба, Мала Суботица, Неделишће, Ореховица, Подтурен, Прибиславец, Света Марија, Свети Јурај на Брегу, Свети Мартин на Мури, Селница, Страхонинец, Шенковец и Штригова.

Насељена места

  • Општина Чаковец - насељена места и број становника према попису из 1991. године:

Бадличан (99), Банфи (362), Белица (2.498), Богдановец (160), Брезје (680), Брезовец (203), Буковец (192), Цирковљан (945), Чаковец (15.999), Чеховец (744), Честијанец (120), Чречан (425), Чуковец (328), Декановец (941), Домашинец (1.968), Доња Дубрава (2.536), Доњи Храшћан (592), Доњи Концовчак (337), Доњи Краљевец (1.653), Доњи Михаљевец (766), Доњи Пустаковец (390), Доњи Видовец (1.756), Доњи Зебанец (200), Драгославец (417), Драгославец Брег (158), Драгославец Село (218), Драшковец (719), Држимурец (793), Дуњковец (850), Феркетинец (266), Фркановец (345), Гардиновец (1.137), Горичан (3.221), Горња Дубрава (301), Горњи Храшћан (902), Горњи Концовчак (122), Горњи Краљевец (874), Горњи Куршанец (720), Горњи Михаљевец (298), Горњи Зебанец (270), Грабровник (411), Градишчак (200), Гркавешчак (156), Хемушевец (292), Хлапичина (832), Ходошан (1.463), Ивановец (2.111), Јалшовец (200), Јуровчак (194), Јуровец (248), Капелшчак (156), Кнезовец (376), Коториба (3.579), Криштановец (668), Крижовец (750), Куршанец (1.103), Лапшина (216), Лопатинец (868), Мацинец (615), Мачковец (1.535), Мала Суботица (2.269), Мали Михаљевец (401), Мароф (131), Мартинушевец (147), Мерхатовец (172), Миховљан (1.098), Миклавец (607), Мурско Средишће (3.331), Неделишће (4.535), Новаковец (1.068), Ново Село на Драви (608), Ново Село Рок (1.443), Округли Врх (402), Опоровец (393), Ореховица (1.761), Оток (329), Палиновец (895), Паловец (1.132), Пекленица (1.284), Плешивица (110), Плешковец (444), Подбрест (747), Подтурен (1.735), Прапорчан (218), Прекопа (265), Прелог (4.274), Пресека (77), Прететинец (506), Прховец (183), Прибиславец (2.746), Пушћине (1.254), Робадје (237), Савска Вес (1.238), Селница (1.059), Сивица (987), Слаковец (449), Станетинец (210), Страхонинец (2.580), Стрелец (341), Света Марија (1.835), Свети Јурај у Трњу (320), Свети Криж (347), Свети Мартин на Мури (531), Свети Урбан (610), Шандоровец (290), Шенковец (2.161), Штефанец (807), Штригова (558), Штруковец (434), Тотовец (580), Трновец (992), Тупковец (103), Турчишће (622), Вратишинец (1.520), Врховљан (342), Вучетинец (558), Вугришинец (197), Вукановец (286), Вуларија (530), Засадбрег (897), Завешчак (301), Зебанец Село (463), Жабник (368), Железна Гора (493) и Жишковец (577).

Становништво

Главни чланак: Демографија Чаковца

Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином Хрвата римокатолика, с до 4% Мађара, Немаца, Словенаца и других мањина.

По попису из 1991. године у општини Чаковец је живело 855 Словенаца.

Насељена места

Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.

Саобраћај

Прва пруга саграђена је 1860, повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом). Повезнице с Мурским Средишћем и Лендавом саграђене су 1889. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз Горичан према Мађарској са Загребом, Карловцем, и Јадранским морем.

Историја

У Римско доба, како Страбо записује и извештава у првом вијеку, на данашњем мјесту Чаковца био је Aquama (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа (Димитрија Чака), који је почетком 13. вијека подигао дрвено утврђење касније названу „Чаков торањ“. Први пут је споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547, кад је Никола Шубић Зрински од Сигета постао власник подручја. У то вријеме, дворац бијаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима 29. маја, 1579, што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. 1738. године град је погодио земљотрес, а 1741. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је 1880. Крајем 18. века власници града постају грофови Фестетићи, и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. 1848. гроф (бан) Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године 1893. град је добио струју.

Данас

Чаковец је економски, транзитни и културни, центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.

Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Међимурска трикотажа), индустрији ципела (Јелен), производњи хране (Вајда и Чаковецки млинови), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме (Зрински). Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен - купалиште.

Познати Чаковчани

Референце

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Приступљено 28. 8. 2012. 

Спољашње везе

Чаковец на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чаковец&oldid=6037656”