Чаковец — разлика између измена

Координате: 46° 23′ С; 16° 25′ И / 46.39° С; 16.42° И / 46.39; 16.42
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 33: Ред 33:


До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело [[Међимурје]]. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 -{km²}-, а према попису становништва из [[1991]]. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила [[Међимурска жупанија]], са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: [[Мурско Средишће]], [[Прелог]] и Чаковец и 22 општине: [[Белица (Међимурје)|Белица]], [[Вратишинец]], [[Горичан]], [[Горњи Михаљевец]], [[Декановец]], [[Домашинец]], [[Доња Дубрава (Међимурје)|Доња Дубрава]], [[Доњи Видовец]], [[Доњи Краљевец]], [[Коториба]], [[Мала Суботица]], [[Неделишће]], [[Ореховица]], [[Подтурен]], [[Прибиславец]], [[Света Марија (Међимурје)|Света Марија]], [[Свети Јурај на Брегу]], [[Свети Мартин на Мури]], [[Селница]], [[Страхонинец]], [[Шенковец]] и [[Штригова]].
До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело [[Међимурје]]. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 -{km²}-, а према попису становништва из [[1991]]. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила [[Међимурска жупанија]], са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: [[Мурско Средишће]], [[Прелог]] и Чаковец и 22 општине: [[Белица (Међимурје)|Белица]], [[Вратишинец]], [[Горичан]], [[Горњи Михаљевец]], [[Декановец]], [[Домашинец]], [[Доња Дубрава (Међимурје)|Доња Дубрава]], [[Доњи Видовец]], [[Доњи Краљевец]], [[Коториба]], [[Мала Суботица]], [[Неделишће]], [[Ореховица]], [[Подтурен]], [[Прибиславец]], [[Света Марија (Међимурје)|Света Марија]], [[Свети Јурај на Брегу]], [[Свети Мартин на Мури]], [[Селница]], [[Страхонинец]], [[Шенковец]] и [[Штригова]].

===Насељена места===

* Општина Чаковец - насељена места и број становника према попису из [[1991]]. године:

[[Бадличан]] (99), [[Банфи]] (362), [[Белица (Међимурје)|Белица]] (2.498), [[Богдановец]] (160), [[Брезје]] (680), [[Брезовец]] (203), [[Буковец]] (192), [[Цирковљан]] (945), Чаковец (15.999), [[Чеховец]] (744), [[Честијанец]] (120), [[Чречан]] (425), [[Чуковец]] (328), [[Декановец]] (941), [[Домашинец]] (1.968), [[Доња Дубрава (Међимурје)|Доња Дубрава]] (2.536), [[Доњи Храшћан]] (592), [[Доњи Концовчак]] (337), [[Доњи Краљевец]] (1.653), [[Доњи Михаљевец]] (766), [[Доњи Пустаковец]] (390), [[Доњи Видовец]] (1.756), [[Доњи Зебанец]] (200), [[Драгославец]] (417), [[Драгославец Брег]] (158), [[Драгославец Село]] (218), [[Драшковец]] (719), [[Држимурец]] (793), [[Дуњковец]] (850), [[Феркетинец]] (266), [[Фркановец]] (345), [[Гардиновец]] (1.137), [[Горичан]] (3.221), [[Горња Дубрава]] (301), [[Горњи Храшћан]] (902), [[Горњи Концовчак]] (122), [[Горњи Краљевец]] (874), [[Горњи Куршанец]] (720), [[Горњи Михаљевец]] (298), [[Горњи Зебанец]] (270), [[Грабровник]] (411), [[Градишчак]] (200), [[Гркавешчак]] (156), [[Хемушевец]] (292), [[Хлапичина]] (832), [[Ходошан]] (1.463), [[Ивановец]] (2.111), [[Јалшовец]] (200), [[Јуровчак]] (194), [[Јуровец]] (248), [[Капелшчак]] (156), [[Кнезовец]] (376), [[Коториба]] (3.579), [[Криштановец]] (668), [[Крижовец]] (750), [[Куршанец]] (1.103), [[Лапшина]] (216), [[Лопатинец]] (868), [[Мацинец]] (615), [[Мачковец]] (1.535), [[Мала Суботица]] (2.269), [[Мали Михаљевец]] (401), [[Мароф]] (131), [[Мартинушевец]] (147), [[Мерхатовец]] (172), [[Миховљан]] (1.098), [[Миклавец]] (607), [[Мурско Средишће]] (3.331), [[Неделишће]] (4.535), [[Новаковец]] (1.068), [[Ново Село на Драви]] (608), [[Ново Село Рок]] (1.443), [[Округли Врх]] (402), [[Опоровец]] (393), [[Ореховица]] (1.761), [[Оток (Међимурје)|Оток]] (329), [[Палиновец]] (895), [[Паловец]] (1.132), [[Пекленица]] (1.284), [[Плешивица]] (110), [[Плешковец]] (444), [[Подбрест]] (747), [[Подтурен]] (1.735), [[Прапорчан]] (218), [[Прекопа]] (265), [[Прелог]] (4.274), [[Пресека (Међимурје)|Пресека]] (77), [[Прететинец]] (506), [[Прховец]] (183), [[Прибиславец]] (2.746), [[Пушћине]] (1.254), [[Робадје]] (237), [[Савска Вес]] (1.238), [[Селница]] (1.059), [[Сивица]] (987), [[Слаковец]] (449), [[Станетинец]] (210), [[Страхонинец]] (2.580), [[Стрелец]] (341), [[Света Марија (Међимурје)|Света Марија]] (1.835), [[Свети Јурај у Трњу]] (320), [[Свети Криж]] (347), [[Свети Мартин на Мури]] (531), [[Свети Урбан]] (610), [[Шандоровец]] (290), [[Шенковец]] (2.161), [[Штефанец]] (807), [[Штригова]] (558), [[Штруковец]] (434), [[Тотовец]] (580), [[Трновец]] (992), [[Тупковец]] (103), [[Турчишће]] (622), [[Вратишинец]] (1.520), [[Врховљан]] (342), [[Вучетинец]] (558), [[Вугришинец]] (197), [[Вукановец]] (286), [[Вуларија]] (530), [[Засадбрег]] (897), [[Завешчак]] (301), [[Зебанец Село]] (463), [[Жабник]] (368), [[Железна Гора]] (493) и [[Жишковец]] (577).


==Становништво==
==Становништво==

Верзија на датум 25. септембар 2012. у 12:27

Чаковец
Фрањевачки трг у Чаковцу
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаМеђимурска
Становништво
Становништво
 — 2011.15.185
Агломерација (2011.)27.227
Географске карактеристике
Координате46° 23′ С; 16° 25′ И / 46.39° С; 16.42° И / 46.39; 16.42
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Чаковец на карти Хрватске
Чаковец
Чаковец
Чаковец на карти Хрватске
Поштански број40000

Чаковец (мађ. Csáktornya, нем. Tschakturn) је град у Хрватској и административно средиште Међимурске жупаније. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 27.227 становника, а у самом насељу је живело 15.185 становника.[1]

Географски положај

Чаковец је смештен на (географској ширини 46.3844444 N, географској дужини 16.4338889 E, на надморској висини од 164 m), смештен у близини реке Трнаве између река Муре и Драве. Око Чаковца налазе се познати виногради, поља, и ловишта.

Територијална организација

До нове (послератне) територијалне организације у Хрватској, постојала је општина Чаковец, која је обухватала цело Међимурје. Општина Чаковец се простирала на површини од 724 km², а према попису становништва из 1991. године, имала је 119.866 становника, распоређених у 125 насељених места. Данас је општину Чаковец наследила Међимурска жупанија, са седиштем у граду Чаковцу. Жупанија је састављена из три града: Мурско Средишће, Прелог и Чаковец и 22 општине: Белица, Вратишинец, Горичан, Горњи Михаљевец, Декановец, Домашинец, Доња Дубрава, Доњи Видовец, Доњи Краљевец, Коториба, Мала Суботица, Неделишће, Ореховица, Подтурен, Прибиславец, Света Марија, Свети Јурај на Брегу, Свети Мартин на Мури, Селница, Страхонинец, Шенковец и Штригова.

Становништво

Становништво града, без приградских насеља, износи отприлике 17.500, већином Хрвата римокатолика, с до 4% Мађара, Немаца, Словенаца и других мањина.

По попису из 1991. године у општини Чаковец је живело 855 Словенаца.

Насељена места

Насељена места у саставу Града Чаковца су: Жишковец, Ивановец, Криштановец, Куршанец, Мачковец, Миховљан, Ново Село на Драви, Ново Село Рок, Савска Вес, Тотовец, Чаковец, Шандоровец и новоформирано насељено место Слеменице.

Саобраћај

Прва пруга саграђена је 1860, повезивала је Будимпешту с лукама Ријеком и Трстом). Повезнице с Мурским Средишћем и Лендавом саграђене су 1889. Путна инфраструктура је добра, нови ауто-пут повезује гранични пријелаз Горичан према Мађарској са Загребом, Карловцем, и Јадранским морем.

Историја

У Римско доба, како Страбо записује и извештава у првом вијеку, на данашњем мјесту Чаковца био је Aquama (мокри град), војно постројење и легионарски камп. Име долази од грофа (Димитрија Чака), који је почетком 13. вијека подигао дрвено утврђење касније названу „Чаков торањ“. Први пут је споменута 1328. године. Насеље се појављује у службеним записима 1333. Вријеме значајнијег економског и културног раста Чаковца почело је 1547, кад је Никола Шубић Зрински од Сигета постао власник подручја. У то вријеме, дворац бијаше богато украшен, окружен парком и киповима/попрсјима чувених војсковођа и владара. Војвода Јурај Зрински дао је привилегије становницима Чаковачке тврђаве и околним насељима 29. маја, 1579, што је био почетак претварања Чаковца из војног утврђење/властелинског посједа у слободан трговачки град. Тај датум слави се као Дан града. 1738. године град је погодио земљотрес, а 1741. пожар. Слиједећи земљотрес дошао је 1880. Крајем 18. века власници града постају грофови Фестетићи, и град је постао велико индустријско средиште, пун обрта и трговина. 1848. гроф (бан) Јосип Јелачић ослободио је Чаковец од Мађара и припојио га Хрватској. Године 1893. град је добио струју.

Данас

Чаковец је економски, транзитни и културни, центар Међимурске жупаније. Као административни центар, Чаковец има Гимназију, техничку и машинску средњу школу, и учитељску академију.

Привреда подручја заснована је на текстилној индустрији (Међимурска трикотажа), индустрији ципела (Јелен), производњи хране (Вајда и Чаковецки млинови), и металопрерађивачким погонима. Значајна је и издавачка дјелатност фирме (Зрински). Иако је Чаковец град модерне архитектуре, динамичан с врло развијеном индустријом и жариште је комуникација, трговине, образовања, старо језгро прекрасно је очувано и обновљено. Локални музеј Међимурја у дворцу чува 17.000 вриједних предмета. У Чаковцу су такође и библиотека, модерни медији, болница, и више спортских дворана и игралишта (градски фудбалски стадион у склопу којега је куглана), градски базен - купалиште.

Познати Чаковчани

Референце

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.”. Државни завод за статистику Републике Хрватске. Приступљено 28. 8. 2012. 

Спољашње везе