Ноје — разлика између измена
м r2.7.2) (Робот: додато lv, ta; уклоњено so, vi |
|||
Ред 64: | Ред 64: | ||
[[lbe:НухӀ идавс]] |
[[lbe:НухӀ идавс]] |
||
[[la:Noë]] |
[[la:Noë]] |
||
⚫ | |||
[[lt:Nojus]] |
[[lt:Nojus]] |
||
[[hu:Noé]] |
[[hu:Noé]] |
||
Ред 79: | Ред 80: | ||
[[sk:Noe]] |
[[sk:Noe]] |
||
[[sl:Noe]] |
[[sl:Noe]] |
||
[[so:Nabi Nuux C.S.]] |
|||
[[ckb:نووح]] |
[[ckb:نووح]] |
||
[[sh:Noa]] |
[[sh:Noa]] |
||
[[fi:Nooa]] |
[[fi:Nooa]] |
||
[[sv:Noa]] |
[[sv:Noa]] |
||
[[ta:நோவா]] |
|||
[[tl:Noe]] |
[[tl:Noe]] |
||
[[th:โนอาห์]] |
[[th:โนอาห์]] |
||
⚫ | |||
[[tr:Nuh]] |
[[tr:Nuh]] |
||
[[uk:Ной]] |
[[uk:Ной]] |
Верзија на датум 2. октобар 2012. у 12:34
Ноје (хебрејски: נוֹחַ ор נֹחַ, стандардни: Nóaḥ, тиберијски: Nōªḥ, арапски: نوح, Nūḥ, „почивати“) био је десети и последњи од антедилувијалних патријарха, најпознатији по потопу који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској Библији, у књизи Постања, поглавља 5-9. Библија каже да је Ноје син Ламеха и да је једанаеста генерација после Адама. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година (Постање 9,28-29).
Док су Потоп и Нојева арка најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као „први пољопривредник“ и проналазач вина, исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим проклетством Хама (Постање 9,20-27). Неке анализе текста приповести сугеришу да њен данашњи облик у ствари сажима два првобитно различита извора, вероватно темељена на две различите приче, те да садржи елементе раније месопотамске митологије, иако су обе тврдње постале предметом оспоравања и контроверзи.
Ноје је по библијском сведочењу имао три сина Сема, Хама и Јафета од којих воде порекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семити - жута (народи Азије и Америке), Хамити - црна (народи Африке) и Јафетити - бела раса (народи Европе).
Прича о Ноји је још темељније обрађена у каснијим абрахамнским традицијама, те је имала огроман утицај на целу западну културу.