Бело море — разлика између измена
м Разне исправке |
White Sea map hr.svg |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
:''Бело море је архаичан назив [[Егејско море|Егејског мора]].'' |
:''Бело море је архаичан назив [[Егејско море|Егејског мора]].'' |
||
'''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}) је [[море]] на северу [[Европа|Европе]] између [[полуострво|полуострва]] [[Полуострво Кола|Кола]] и [[Канина]]. |
'''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}) је [[море]] на северу [[Европа|Европе]] између [[полуострво|полуострва]] [[Полуострво Кола|Кола]] и [[Канина]]. |
||
[[Слика:White Sea map. |
[[Слика:White Sea map hr.svg|мини|250п|десно|Мапа Белог мора]] |
||
[[Слика:modis white sea.jpg|мини|250п|десно|Два сателитска снимка Белог мора]] |
[[Слика:modis white sea.jpg|мини|250п|десно|Два сателитска снимка Белог мора]] |
||
Цела обала припада [[Русија|Русији]]. Део је [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]]. Површина мора износи око 90.000 -{km²}-, а највећа дубина 330 метара (Оњешки залив) док је просечна дубина 89 метара. |
Цела обала припада [[Русија|Русији]]. Део је [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]]. Површина мора износи око 90.000 -{km²}-, а највећа дубина 330 метара (Оњешки залив) док је просечна дубина 89 метара. |
Верзија на датум 4. октобар 2012. у 05:14
- Бело море је архаичан назив Егејског мора.
Бело море (рус. Бе́лое мо́ре) је море на северу Европе између полуострва Кола и Канина.
Цела обала припада Русији. Део је Северног леденог океана. Површина мора износи око 90.000 km², а највећа дубина 330 метара (Оњешки залив) док је просечна дубина 89 метара.
Температура површинског слоја воде лети износи 7-15°, а зими је нижа од 1°. Море се зими замрзава и пловно је само од маја до септембра. Повезано је са Балтичким морем преко Беломорско-балтичког канала, а са Азовским, Каспијским и Црним морем Волго-балтички водени пут.
Главна лука је Архангелск (рус. Арха́нгельск) која је за време Совјетског Савеза била велико бродоградилиште и важан центар за подморнице. Сем ње на Белом мору се налазе још и:
- Северодвинск (рус. Северодви́нск)
- Оњега (рус. Оне́га)
- Беломорск (рус. Беломо́рск)
- Кандалакша (рус. Кандала́кша)
- Кем (рус. Кемь)
- Мезен (рус. Мезе́нь)
У Бело море се уливају реке: Северна Двина (Севернаја Двина рус. Се́верная Двина́), Оњега (рус. Оне́га) и Мезен (рус. Мезе́нь). Амплитуда плимног таласа је до 1о m (Мезенски залив).
У мору се налази неколико залива:
- Кандалакшски залив (рус. Кандала́кшский зали́в)
- Оњешски залив (рус. Оне́жская губа́)
- Двински залив (рус. Двинска́я губа́)
- Мезенски залив (рус. Мезе́нская губа́)
Од већих острва на мору се налазе острво Киј (рус. Кий) које је познато по старим манастирима и архипелаг Солвецка острва (рус. Солове́цкие острова́) са око стотинак мањих острваца.
Море је богато рибом: харинга, лосос, бакалар, а развијен је и лов на фоке.
Цело море се налази у територијалним водама Русије.
Литература
- Мала енциклопедија Просвета - Општа Енциклопедија (А-Љ). Издавачко предузеће „Просвета“, Београд 1959.
Спољашње везе
- Бело море на порталу Балтичког мора (језик: енглески)
- Галерија слика на www.dive.ru (језик: руски)
Координате: Географску ширину није могуће обрадити као број:65_39_17_N_36_51_15_E_type:waterbody
Invalid arguments have been passed to the {{#coordinates:}} function