Парну — разлика између измена
м r2.7.2+) (Робот: измењено bg:Пярну |
м Робот: додато vep:Pärnu |
||
| Ред 107: | Ред 107: | ||
[[vi:Pärnu]] |
[[vi:Pärnu]] |
||
[[uk:Пярну]] |
[[uk:Пярну]] |
||
[[vep:Pärnu]] |
|||
[[vo:Pärnu]] |
[[vo:Pärnu]] |
||
[[fiu-vro:Pärno]] |
[[fiu-vro:Pärno]] |
||
Верзија на датум 19. октобар 2012. у 15:15
| Пјарну ест. Pärnu | |
|---|---|
 Стари део Пјарнуа | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Естонија |
| Округ | Пјарну |
| Општина | Пјарну |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 44.568 |
| — густина | 1.383,24 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 58° 23′ 00″ С; 24° 30′ 00″ И / 58.383333° С; 24.5° И |
| Временска зона | ЕЕТ (UTC+2) EEST (UTC+3) |
| Апс. висина | 8 m |
| Површина | 32,22 km2 |
_no_rivers.svg)  Пјарну Пјарну на карти Естоније | |
| Веб-сајт | |
| www.narva.ee | |
Пјарну (ест. Pärnu, рус. Пярну или Пернов, нем. Pernau) је пети по величини град у Естонији, у њеном југозападном делу. Град је и највећи град и управно средиште истоименог округа Пјарну.
Природни услови
Пјарну налази у југозападном делу Естоније. Град је удаљен 130 km јужно од главног града Талина.
Рељеф: Град Пјарну је смештен у североисточном делу Ришког залива Балтичког мора. Град с еобразовао као лука око ушћа истоимене реке Пјарну у море. Око града налази се равничарско подручје, на приближно 10 метара надморске висине.
Клима: У Пјарнуу влада континентална клима. Град спада у градове са блажом климом у Естонији.
Воде: Пјарну се образовао на стратежни важном месту где се истоимена река Пјарну улива у Ришког залива Балтичког мора. Она дели град на јужну (стару) и северну (нову) половину. Град је по реци добио и име.
Историја
Град Пјарну се први пут историјски спомиње 1251. године током немачке управе над овим подручјем. У следећим вековима град се налази прво у рукама Ханзе, а потом и Швеђана и Руса.
1919. године Пјарну је постао део независне Естоније, да би 1940. године био прикључен СССР-у у оквиру Естонске републике. Када се Естонија поново осамосталила 1991. година град се поново нашао у њеним границама.
Становништво
Пјарну данас има око 44.000 становника, што је значајно мање него пре две децније (1989. - 54 хиљ. ст.).
Око 75% градског становништва су етнички Естонци, значајна мањина су Руси (15%), а остатак су други народи из нившег СССР-а (Украјинци, Белоруси). Естонски језик је претежан у граду и матерњи је за већину градског становништва.
Привреда
Пјарну данас живи највише од туризма. Град је захваљујући бањским изворима познат као најзначајније излетиште у Естонији. У месту постоје бројни хотели, ресторани, кафеи и одмаралишта.
Галерија слика
-
Стари Пјарну ноћу -
Лутеранска црква -
Руска православна црква у Пјарнуу -
Градска плажа
