Аутономија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато ba:Автономия |
м r2.7.1) (Робот: додато ca:Autonomia (psicologia) |
||
| Ред 28: | Ред 28: | ||
[[bg:Автономия]] |
[[bg:Автономия]] |
||
[[ba:Автономия]] |
[[ba:Автономия]] |
||
[[ca:Autonomia (psicologia)]] |
|||
[[cs:Autonomie]] |
[[cs:Autonomie]] |
||
[[da:Autonomi]] |
[[da:Autonomi]] |
||
Верзија на датум 26. октобар 2012. у 08:14
Аутономија (грч. αὐτονομία — самозакоње; ауто — сам и номос — закон) може бити:
- политичка,
- етничка,
- културна,
- економска,
- функционална и/или верска.
У филозофији и етици, аутономија је способност ума да буде законодаван у питањима практичне филозофије, односно да се лична воља подвргава универзалном моралном начелу, чиме се елиминишу неравноправности и субјективизам у моралном суђењу[1].
У психологији личности, односи се на самосталност и независност индивидуе у свом понашању и мишљењу у односу на ауторитете и своју ширу социјалну и културну средину.
У физиологији, аутономни нервни систем је независтан у односу на централни.
У политици, самосталност управљања у оквиру једне државе.
Извори
- ^ Делови чланка су преузети из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“, уз одобрење аутора.