Ђурђевац (Хрватска) — разлика између измена
м tabela |
мНема описа измене |
||
Ред 17: | Ред 17: | ||
==Географија== |
==Географија== |
||
Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака [[Билогора|Билогоре]] и ријеке [[Драва|Драве]]. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, [[Ђурђевечки пески|Ђурђевечке песке]] и наплавни низински простор. На додиру тих [[рељеф]]них цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак |
Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака [[Билогора|Билогоре]] и ријеке [[Драва|Драве]]. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, [[Ђурђевечки пески|Ђурђевечке песке]] и наплавни низински простор. На додиру тих [[рељеф]]них цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак условљен је прије свега повољним [[топографија|топографским]] положајем за обрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред [[мочвара|мочваре]] на узвишеном [[пијесак|пјешчаном]] хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такођер на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама. |
||
==Историја== |
==Историја== |
||
Ђурђевац се спомиње од [[1267]]. године. У [[15. век]]у се развило у градско насеље |
Ђурђевац се спомиње од [[1267]]. године. У [[15. век]]у се развило у градско насеље — трговиште. У [[16. век]]у је седиште Ђурђевачке капетаније. Године [[1532]]. султан [[Сулејман Величанствени]] се враћа у [[Цариград]], после неуспјеха код [[Кисег]]а. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор. |
||
Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута [[1871]]. године. Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у [[20. век]]у. |
Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута [[1871]]. године. Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у [[20. век]]у. |
Верзија на датум 20. новембар 2012. у 01:22
Ђурђевац | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Копривничко-крижевачка |
Становништво | |
Становништво | |
— 2001. | 8.862 |
Географске карактеристике | |
Координате | 46° 02′ 24″ С; 17° 04′ 17″ И / 46.039875788958525° С; 17.071450316976765° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Остали подаци | |
Градоначелник | Славко Грачан |
Поштански број | 48350 |
Ђурђевац је град у Хрватској у Копривничко-крижевачкој жупанији. Према попису из 2001. Ђурђевац је имао 8.862 становника.
Географија
Сам град Ђурђевац је смјештен у подравској низини, између двије природно-географске цјелине; између сјеверних обронака Билогоре и ријеке Драве. У подравској низини разликујемо три основна рељефна елемента: плодне терасе, Ђурђевечке песке и наплавни низински простор. На додиру тих рељефних цјелина настао је град Ђурђевац. Његов настанак условљен је прије свега повољним топографским положајем за обрану у несигурним средњовјековним временима. Данашњи Стари Град настао је усред мочваре на узвишеном пјешчаном хумку. Најстарији дијелови данашњег Ђурђевца настали су такођер на узвишеним пјешчаним хумцима окруженим влажним беречним ливадама.
Историја
Ђурђевац се спомиње од 1267. године. У 15. веку се развило у градско насеље — трговиште. У 16. веку је седиште Ђурђевачке капетаније. Године 1532. султан Сулејман Величанствени се враћа у Цариград, после неуспјеха код Кисега. Пролази Подравином и пљачка ђурђевачки простор.
Војна крајина која је на овим просторима постојала због одбране од Турака је укинута 1871. године. Ђурђевац је, највише захваљујући налазиштима гаса у околини, доживио значајну модернизацију у 20. веку.
Становништво
По попису из 2001. године у граду је живело 8.862 становника.