Историја Мркоњић Града — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
м
Bot: formatiranje referenci
м (Разне исправке)
м (Bot: formatiranje referenci)
У то вријеме је настала и магистрала -{Salona – Servitium}-, која је повезивала [[Далмација|Далмацију]] са [[Панонија|Панонијом]]. Почињала је код [[Млиниште|Млиништа]] и ишла до [[Бочац (Бања Лука)|Бочца]], а затим ријеком [[Врбас (река)|Врбас]] према сјеверу. Постојало је још неколико важних путева - ка [[Котор (Мркоњић Град)|Котору]], [[Шипово|Шипову]], [[Језеро (Република Српска)|Језеру]] итд. С обзиром на саобраћајну и рударску важност краја још из предримских времена, овдје се у [[антика|антици]] створио динамичан сплет насеља и прикључних [[пут]]ева. Према резултатима [[археологија|археолошких истраживања]] стјециште и раскршће тих путева је било насеље Леусаба (средњовјековно Варцарево), смјештено испод Грабежа око извора Врћенац.<ref name="antika">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/antika/ |title=Антика |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Између извора Суљиновац и локалитета Чергалиште и данас је очувано око 300-400 метара римског пута и излизани натпис у стијени. Трагови и дијелови насеља су откривени у [[Копљевићи (Мркоњић Град)|Старом Селу]] (римски жртвеник), [[Бјелајце|Бјелајцу]] (надгробни споменик са текстом), [[Мајдан (Мркоњић Град)|Мајдану]] (античка [[базилика]]), [[Горња Пецка|Пецкој]] (римска тврђава), [[Тријебово|Тријебову]] (бронзана глава [[Медуза (митологија)|Медузе]]) и др.<ref name="antika">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/antika/ |title=Антика |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="monografija"> Ловреновић И: „Мркоњић-Град – монографија“, Народни универзитет, Мркоњић-Град 1973.</ref>
 
== Средњи вијек ==
* Град [[Соко Град (пливски)|Сокол]] над кањоном ријеке [[Сокочница|Сокочнице]], који је [[Твртко I Котроманић]] поклонио [[1366.]] године Вукцу Хрватинићу за побједу над [[Угари]]ма три године раније;
* Призренац (или Призрен), који је смјештен високо на десној страни кањона ријеке [[Река Сана|Сане]], са видиком према [[Кључ (град)|Кључ]]у и [[Млиниште|Млиништима]]. То је била тврђава-осматрачница, што говори и његово име. Народна традиција га веже за легенду о тзв. „Црној краљици“;
* Бочац, над кањоном ријеке [[Врбас (река)|Врбас]], као једно од најважнијих утврђења врбачког одбрамбеног система (први пут се спомиње [[1446.]] године).<ref name="srednji">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/srednji_vijek/ |title=Средњи вијек |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="monografija"autogenerated1> Ловреновић И: „Мркоњић Град — монографија“, Народни универзитет, Мркоњић Град 1973.</ref>
 
Сматра се да је у периоду [[средњи век|средњег вијека]] настао и [[ковач]]ки [[занат]], који се у мањој мјери одржао до данас.
== Настанак града ==
[[Слика:Krzlar-agina dzamija.JPG|мини|220п|десно|Крзлар-агина џамија]]
Насеље Мркоњић Град је на садашњем мјесту настало [[1593]]. године, када је ту подигао свој [[вакуф (ислам)|вакуф]] (задужбину) кизлар-ага Ђукановић (у народу познат као Крзлар-ага) поријеклом из оближњих Котлина. Он је узет као „[[данак у крви]]“, а када је одвођен у [[Истанбул|Цариград]] овдје су војници убили његовог оца. Крзлар-ага је саградио [[џамија|џамију]], 24 дућана, мусафирхану са 20 димњака, [[турско купатило|хамам]], пекару, мектеб и водовод, за који је [[вода]] доведена са планине Лисине. Посебном вакуфнамом (који се чувао у Земаљском музеју у [[Сарајево|Сарајеву]]) оставио је 690.000 [[акче|акчи]] за унапређење [[трговина|трговине]] и занатства и за издржавање мусафирхане у којој је сваки путник (и његов [[коњи|коњ]]) бесплатно могао бити гост 24 часа.<ref name="zav"autogenerated3> Гојко Јокић: „Мркоњић Град — Град I засједања ЗАВНОБиХ-а“, 1979. године</ref>
 
[[Град]] спомиње у својим записима и познати турски путописац [[Евлија Челебија]] [[1660]]. године, наводећи да су га спалили [[ускоци]] [[Стојан Јанковић|Стојана Јанковића]].<ref name="rađanje">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/radjanje_vakufa/ |title=Рађање Вакуфа |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="monografija">autogenerated1 Ловреновић И: „Мркоњић Град — монографија“, Народни универзитет, Мркоњић Град 1973.</ref>
 
Мјесто је касније названо Јениџе Јајце (''Ново Јајце''). Затим добија име Варцарев Вакуф, па Варцар Вакуф, а [[1925]]. године име је промијењено у Мркоњић Град, у знак сјећања на српског владара [[Петар I Карађорђевић|Петра -{I}- Карађорђевића]] који је као [[Петар I Карађорђевић|Петар Мркоњић]] учествовао у [[Невесињска пушка|босанско-херцеговачком устанку]] [[1875]]. године.<ref name="zav">autogenerated3 Гојко Јокић: „Мркоњић Град — Град I засједања ЗАВНОБиХ-а“, 1979. године</ref>
 
{{цитат2|''Градски вијећници, нарочито Срби, захтијевали су да се граду промијени име. Томе су се јако противили сви католички и муслимански градски одборници; осим Цере, власника кахве и хана на чаршији. Тако се град од данас зове Мркоњић Град, а не Варцар Вакуф као до сада''.<ref name="vodic"> Мирослав Караулац: „Водич кроз Варцар Вакуф“, 1984. године</ref>}}
Од [[1849]]. до [[1851]]. године у Варцару је служио фра [[Иван Фрањо Јукић]] ([[1818]]-[[1857]]). Он је овдје основао и водио прву световну школу и покренуо први босански књижевни часопис „[[Босански пријатељ]]“.<ref name="s19">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/19_stoljece/ |title=19. стољеће |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> Из нешто каснијег периода је остао забиљежен велики [[пожар]] који се одиграо [[3. септембар|3. септембра]] [[1883]]. када је изгорило 98 кућа, 120 дућана, православна црква и католичка капела. Још један пожар у насељу Рика се десио [[1925]]. године.<ref>{{cite web|author=Kreativnije.com ::: Web dizajn i vizuelne komunikacije, www.kreativnije.com |url=http://www.mrkonjic-grad.com/doc.asp?id=2790&tip=11 |title=Пожар у Варцар Вакуфу |publisher=Mrkonjic-grad.com |date= |accessdate = 7. 9. 2011.}}</ref>
 
Након [[Аустроугарска|аустроугарске]] окупације [[1878]]. град почиње интензивније да се развија. Модерније се организује просвјетни и административни живот, покреће се експлоатација бакра у Сињакову, граде се путеви и сл. Према записима из [[1910]]. године овдје је постојала добро организована [[пошта]]нска и [[телеграф]]ска служба, општа и православна школа, два мектеба, општинска администрација, амбуланта итд. Осим тога, овај период карактерише и добро развијен ковачки занат и трговина.<ref name="s19">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/19_stoljece/ |title=19. стољеће |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
== Први свјетски рат ==
Овдашње становништво је узело учешћа у [[Први светски рат|Првом свјетском рату]], а познато је да су неки од њих погинули на [[Пијава|Пијави]], [[Карпати]]ма, [[Галиција|Галицији]], [[Бесарабија|Бесарабији]] итд.<ref name="s19">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/19_stoljece/ |title=19. стољеће |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
== Између два рата ==
Почетком јуна [[1941]]. одржан је састанак на [[Шехитлуци]]ма код [[Бања Лука|Бања Луке]], гдје је договорено подизање устанка против њемачких трупа на територији читаве [[Босанска Крајина|Босанске Крајине]]. На подручју мркоњићке општине борбе су почеле [[29. јул]]а исте године. Град је први пут ослобођен [[28. август]]а [[1941]], али је држан свега неколико дана. Недуго након тога у селу [[Медна]] је формиран -{III}- крајишки партизански одред, а за команданта је именован [[Данко Митров]]. У јесен исте године на ово подручје су дошле италијанске трупе, а почео је са радом и четнички покрет на челу са [[Урош Дреновић|Урошом Дреновићем]].<ref name="dru">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/ustanak/ |title=Устанак |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Устаници, које је предводио [[Симо Шолаја]], су [[25. фебруар]]а [[1942]]. по други пут ушли у град али нису успјели у потпуности да га ослободе. То им је пошло за руком тек [[24. август]]а [[1942]]. У то вријеме су се ослобађали и други дијелови Босанске Крајине, а [[Врховни штаб НОВЈ]] челу са [[Тито]]м се смјестио на [[Млиништа]]. Крајем исте године у селу [[Ораховљани (Мркоњић Град)|Ораховљани]] је формирана -{VII}- крајишка бригада.<ref name="dru">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/ustanak/ |title=Устанак |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
 
Током [[1943]]. наставиле су се борбе, а град је неколико пута прелазио из руке у руку. Први пут је ослобођен на дуже вријеме у ноћи између [[15. август|15]]. и [[16. август]]а [[1943]]. Неколико дана касније у селу [[Општина Рибник|Рибник]] је основана и -{XIII}- крајишка бригада.<ref name="dru">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/ustanak/ |title=Устанак |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref> У јесен су почеле припреме за Прво засједање ЗАВНОБиХ-а, које је одржано у Мркоњић Граду 25. новембра 1943.<ref name="zavnobih">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/zavnobih/ |title=ЗАВНОБиХ |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref><ref name="monografija"autogenerated2> Ловреновић И: „Мркоњић Град — монографија“, Народни универзитет, Мркоњић-Град 1973.</ref>
 
Град је коначно ослобођен [[2. август]]а [[1944]]. [[Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије|Партизанске јединице]] су [[Мркоњић Град]] ослобађале укупно 39 пута у току [[2. свјетски рат|Другог свјетског рата]], што је јединствено у читавој бившој [[СФРЈ|Југославији]]. Са подручја општине је у рату учествовао 1.171 борац, од чега је погинуло њих 524. Осим тога било је и 1.615 цивилних жртава, а 252 људи је убијено у [[Усташе|усташком]] затвору који је радио током [[1941]]. и [[1942]]. године.<ref name="premasl">{{Cite web |url=http://www.mrkonjicgrad.com/istorija/mrkonjic_grad/prema_slobodi/ |title=Према слободи |accessdate= 20. 9. 2007.|last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=}}</ref>
1.572.075

измена

Мени за навигацију