Дневник (новине) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 3: Ред 3:


==Историја==
==Историја==
Лист је покренут илегално од стране војвођанских антифашиста, за време [[Мађарска окупација Бачке|мађарске окупације]] 15. новембра [[1942]]. године, а првобитно име му је било „Слободна Војводина“. Штампан је у илегалној подземној штампарији на тадашњој периферији Новог Сада, код Алмашког гробља. Лист је био политичког карактера и представљао је гласило Покрајинског народноослободилачког одбора Војводине. Први уредник листа био је народни херој [[Светозар Марковић Тоза]], а поред Марковића, текстове су написали и [[Бранко Бајић]] и [[Никола Петровић]]. Лист је штампан на гештетнеру и илегалним каналима растурен по [[Бачка|Бачкој]].
Лист је покренут илегално од стране војвођанских антифашиста, за време [[Мађарска окупација Бачке|мађарске окупације]] 15. новембра [[1942]]. године, а првобитно име му је било „Слободна Војводина“. Штампан је у илегалној подземној штампарији на тадашњој периферији Новог Сада, код Алмашког гробља. Лист је био политичког карактера и представљао је гласило Покрајинског народноослободилачког одбора Војводине. Први уредник листа био је [[Народни херој Југославије|народни херој]] [[Светозар Марковић Тоза]], а поред Марковића, текстове су написали и [[Бранко Бајић]] и [[Никола Петровић (историчар)|Никола Петровић]]. Лист је штампан на гештетнеру и илегалним каналима растурен по [[Бачка|Бачкој]].


Кад је курир који је износио новине из базе био ухапшен, одао је адресу штампарије и четири дана после изласка првог броја, 19. новембра, [[Хортијева Мађарска|мађарска]] полиција је заједно са жандармима опколила кућу и открила базу изграђену испод дворишне терасе. Уредник листа, Светозар Марковић, је ухапшен и изведен пред војни суд, где је осуђен на смрт. Обешен је у касарни у Футошкој улици 9. фебруара 1943.
Кад је курир који је износио новине из базе био ухапшен, одао је адресу штампарије и четири дана после изласка првог броја, 19. новембра, [[Хортијева Мађарска|мађарска]] полиција је заједно са жандармима опколила кућу и открила базу изграђену испод дворишне терасе. Уредник листа, Светозар Марковић, је ухапшен и изведен пред војни суд, где је осуђен на смрт. Обешен је у касарни у Футошкој улици 9. фебруара 1943.

Верзија на датум 29. новембар 2012. у 11:41

Зграда Дневника на Булевару ослобођења у Новом Саду

Дневник је најстарија новинско-издавачка и штампарска кућа у Војводини. Окосницу овог предузећа чини информативно-политички дневни лист „Дневник“. Предузеће се налази на Булевару ослобођења у Новом Саду. Од сличних листова, од „Дневника" је старија само београдска Политика.

Историја

Лист је покренут илегално од стране војвођанских антифашиста, за време мађарске окупације 15. новембра 1942. године, а првобитно име му је било „Слободна Војводина“. Штампан је у илегалној подземној штампарији на тадашњој периферији Новог Сада, код Алмашког гробља. Лист је био политичког карактера и представљао је гласило Покрајинског народноослободилачког одбора Војводине. Први уредник листа био је народни херој Светозар Марковић Тоза, а поред Марковића, текстове су написали и Бранко Бајић и Никола Петровић. Лист је штампан на гештетнеру и илегалним каналима растурен по Бачкој.

Кад је курир који је износио новине из базе био ухапшен, одао је адресу штампарије и четири дана после изласка првог броја, 19. новембра, мађарска полиција је заједно са жандармима опколила кућу и открила базу изграђену испод дворишне терасе. Уредник листа, Светозар Марковић, је ухапшен и изведен пред војни суд, где је осуђен на смрт. Обешен је у касарни у Футошкој улици 9. фебруара 1943.

Преживели Никола Петровић је, заједно са Гезом Тиквицким, организовао нову базу у Старом Врбасу, тако да наредни бројеви листа излазе овде, а потом у Парагама. Кад је руководство НОП-а у Бачкој успоставило сталну везу са центром покрета у Срему, „Слободна Војводина" је премештена у Сурдук. Уређивање листа поверено је Јовану Поповићу, тадашњем секретару Покрајинског НО одбора. Лист је штампан у Сурдуку од новембра 1943. до септембра 1944, а преко „партизанске поште" дистрибуиран је по целој Војводини.

Кад је руководство НОП-а из Срема прешло у ослобођени Петровград (данашњи Зрењанин) и „Слободна Војводина" је октобра 1944. премештена у овај град на Бегеју, а 19. новембра враћена је у Нови Сад. Овде је излазила као дневни лист на српском и мађарском језику. Мађарска верзија листа носила је назив "Szabad Vajdaság", а касније је преименована у "Magyar Szó" ("Мађарска реч"). Верзија листа на српском језику излазила је под именом „Слободна Војводина" све до краја 1952. године, а од 1. јануара 1953. излази под именом „Дневник“.

Развојни пут читаве куће Дневник и експанзија везују се за године реформи и стабилизације уставног и политичког положаја Аутономне Покрајине Војводине.

Издања

Литература

  • Др Душан Попов, „Слободна Војводина", Енциклопедија Новог Сада, књига 25, Нови Сад, 2005.
  • Др Душан Попов, Дневник, Енциклопедија Новог Сада, свеска 7, Нови Сад, 1996.