Сом — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато fa:اسبله
м Робот: додато tk:Adaty lakga
Ред 91: Ред 91:
[[tg:Лаққамоҳӣ]]
[[tg:Лаққамоҳӣ]]
[[tr:Bayağı yayın balığı]]
[[tr:Bayağı yayın balığı]]
[[tk:Adaty lakga]]
[[uk:Сом звичайний]]
[[uk:Сом звичайний]]
[[zh:歐鯰]]
[[zh:歐鯰]]

Верзија на датум 1. децембар 2012. у 23:28

Сом
Датотека:SilurusGlanis.jpg
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Silurus glanis
Linnaeus, 1758

Сом (лат. Silurus glanis) је једна од највећих слатководних риба, а припада фамилији Сомови (Siluridae).

  • Локални називи: сом
  • Макс. дужина: преко 2 m
  • Макс. тежина: преко 300 kg
  • Време мреста: од маја до јула

Опис и грађа

Сом се доста разликује од риба класичне форме, труп му је овалан, са великом и спљоштеном главом на којој је три пара бркова од којих је горњовилични пар дуг до врха грудних пераја, остали су доста мањи. Има ситне очи, велика уста, а доња вилица му је нешто дужа од горње, и обе су начичкане мноштвом ситних зуба. Тело му је без крљушт и веома слузава. Подрепно пераје дугачко, а репно је заобљено, леђно пераје је мало и без тврдих жбица. Леђа сома су модроцрна, бокови су тамносмеђи или тамнозеленкасти и мраморирани, а трбух сивкастобеличасте боје са црвенкастим преливима.

Навике, станиште, распрострањеност

Сом насељава готово све воде Европе. Воли мирне или споротекуће, муљевите воде и ту се и најрадије задржава. Сваштојед је, мада му главну храну чине рибе, жабе, ракови, сисари, а лови и птице, патке и гуске које се нађу на води или у води где живи. Углавном лови ноћу, али и дању ако има прилику. Забележено је да је у реци Одри уловљен сом дугачак 5 метара а тежак 400 килограма.

Сом у Србији обитава у Дунаву и готово свим његовим притокама, а има га и у затвореним типовима воде. Просечна величина сома у Србији је један метар и тежина 10 килограма, а лове се и нешто већи примерци, тако да је 1958. године у Дунаву код Апатина уловљен сом тежак 208 килограма на стари аласки начин.

Размножавање

Мрести се у мају и јуну, али најчешће средином маја и почетком јуна, мада може да се деси да се мрести чак и у јулу. Све ово зависи од температуре воде која треба да буде од 19 до 24 степена и наравно од осталих услова, као што је место и друго. Мресте се у паровима. Женка претходно направи гнездо величине 1x1 метар и висине око 75 cm и ту положи икру. Мужјак оплоди икру, а женка остаје и чува је све док се млађ не излеже. Гнездо прави од ситног материјала и ту положи од 16.000 до 17.000 јаја, а по некима од 11.000 до 48.000 комада икре, све у зависности од величине женке. Икра се лепи за материјал од којег је гнездо направљено, па је женка у могућности да их чува док се не излегу. Млађ расте брзо и већ прве године достигну дужину од 20 cm.

Референце

Шаблон:Link FA