Страбон — разлика између измена
м Робот: додато roa-tara:Strabone |
Нема описа измене |
||
Ред 3: | Ред 3: | ||
Од његова [[историја|историјског]] дела ''Историјске белешке'' у четрдесет и три књиге сачувани су само одломци. Његова сачувана ''Географија'' у седамнаесет књига, плод дугога учења, излаже у прве две књиге физикално-математичку [[географија|географију]], од 3. до 10. географију [[Европа|Европе]], од 11. до 16. географију [[Азија|Азије]], а у књизи 17. географију [[Африка|Африке]]. |
Од његова [[историја|историјског]] дела ''Историјске белешке'' у четрдесет и три књиге сачувани су само одломци. Његова сачувана ''Географија'' у седамнаесет књига, плод дугога учења, излаже у прве две књиге физикално-математичку [[географија|географију]], од 3. до 10. географију [[Европа|Европе]], од 11. до 16. географију [[Азија|Азије]], а у књизи 17. географију [[Африка|Африке]]. |
||
Страбонови списи су можда и једни од првих писаних извора о Србима, јер на простору данашње Србије, помиње народ "Серби" као и град "Сербинон". |
|||
== Литература == |
== Литература == |
Верзија на датум 2. децембар 2012. у 13:33
Страбон је антички писац, рођен око 64. п. н. е. у Амазеји у Понту. Дошао је у Рим 29. године п. н. е., али га је ускоро оставио, јер је као пратилац Елија Гала, којега је 24. године п. н. е. Август послао с војском на Арапе, пошао у Египат, и том приликом пропутовао га од Александрије до Филе. Вратио се у Рим око год. 20. Умро је око год. 24. н. е.
Од његова историјског дела Историјске белешке у четрдесет и три књиге сачувани су само одломци. Његова сачувана Географија у седамнаесет књига, плод дугога учења, излаже у прве две књиге физикално-математичку географију, од 3. до 10. географију Европе, од 11. до 16. географију Азије, а у књизи 17. географију Африке.
Страбонови списи су можда и једни од првих писаних извора о Србима, јер на простору данашње Србије, помиње народ "Серби" као и град "Сербинон".
Литература
- Милош Ђурић, Историја хеленске књижевности, Београд 2003, 735 сл.