Пређи на садржај

Летонска православна црква — разлика између измена

м (исправљање правописних и других грешака)
Године [[1836]], на простору данашње [[Летонија|Летоније]], основано је Ришко намјесништво Псковске епархије, које је [[1. март]]а [[1850]]. било одвојено у самосталну Ришку епархију, основану [[1. јул]]а исте године. Епархијски архијереј је носио титулу ''„ришки и митавски“'', а први епископ је био Платон (Городецки).
 
У вези са распадом [[Руска Империја|Руске Империје]] и прелазом архиепископа Јована (Смирнова) на Рјазањску катедру, Ришка епархија је била четири године без [[Архијереј|епархијског архијереја]]. Летонске власти нису дозволиле долазак у Летонију ни митрополиту Серафиму (Чичагову), нити архиепископу Генадију (Туберозову), које је [[патријарх Тихон]] предлагао за назначење у Ришку епархију. У периоду [[1918]]—[[1919]], Ришком епархијом је привремено управљао викарни епископ ревељски Платон (Куљбуш). Након њега, како се предлагало да се на Ришку катедру доведе архиепископ Јован (Помер) из Пензенске епархије, [[Летонци|Летонац]] по националности, питање о руководству Ришке епархије је било рјешавано с летонским властима.
 
Након компромиса с летонском владом, архиепископ Јован (Помер) је тражио од патријарха Тихона да да његовој епархији самосталност у пословима унутрашње управе. Дана [[21. јун]]а [[1921]], патријарх московски Тихон, Свети синод и Високи црквени савјет су признали унутрашњу самосталност Летонској православној цркви. Године [[1925]], архиепископ Јован (Помер) је био изабран у републикански Сејм, гдје је заговарао равноправност Летонске православне цркве са другим религијским заједницама Летоније. Године [[1926]], поново је почела са радом Ришка духовна семинарија. У ноћи са [[11. октобар|11.]] на [[12. октобар]] [[1934]], архиепископ Јован је био жив спаљен у својој приградској викендици. Истрага о убиству архиепископа Јована није дала резултата; за убиство су се сумњичиле специјалне службе Летоније, као и агенти из [[СССР|Совјетског Савеза]].
Анониман корисник