Белегишка култура — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 7: | Ред 7: | ||
==Распростирање== |
==Распростирање== |
||
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронка [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе) и [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>. |
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном [[некропола]]. На западу је граница [[Босут]], а на истоку се простире до југозападних обронка [[Карпати|Карпата]]. На северу је граница културе [[Бачка]] (у близини [[Оџаци|Оџака]] и [[Турија (Србобран)|Турије]] (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе) и [[Банат]] (налази из [[Иђош]]а), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз [[Дунав]], код [[Београд]]а на локалитетима на [[Карабурма|Карабурми]] ([[Роспи Ћуприја]]) и [[Ритопек]]у<ref>-{Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128}-</ref>. |
||
Главна налазишта су насеља на [[Гомолава|Гомолави]], у [[Јаково|Јакову]], некрополе у [[Белегиш]]у - [[Стојића гумно]], [[Сурчин]]у, [[Војиловица|Војиловици]], [[Ковачица|Ковачици]] и [[Карабурма|Карабурми]]. |
Главна налазишта су насеља на [[Гомолава|Гомолави]], у [[Јаково|Јакову]], некрополе у [[Белегиш]]у - [[Стојића гумно]], [[Сурчин]]у, [[Војиловица|Војиловици]], [[Ковачица|Ковачици]] и [[Карабурма|Карабурми]]. |
Верзија на датум 2. јануар 2013. у 19:45
Белегиш – Кручени група је група бронзаног доба која је захватала област Срема, Баната и Шумадију, а у југоисточној Румунији је локалитет Кручени. Ова култура, иако мало распрострањена, има велики значај, јер је спој између култура Паноније, Карпата и централног Балкана. Сматра се да директно потиче од Ватинске културе, али постоји хијатус, тако да настанак није најјаснији.
На основу керамичких налаза уочене су две фазе:
- Белегиш I
- Белегиш II (Кручени)
Распростирање
Језгро Белегиш културе је подручје Срема, где се налази велики број налазишта, углавном некропола. На западу је граница Босут, а на истоку се простире до југозападних обронка Карпата. На северу је граница културе Бачка (у близини Оџака и Турије (Србобран) откривени су појединачни налази ове културе) и Банат (налази из Иђоша), али на овом подручју распростирање није јасно дефинисано. На југу Белегиш културу налазимо у уској зони уз Дунав, код Београда на локалитетима на Карабурми (Роспи Ћуприја) и Ритопеку[1].
Главна налазишта су насеља на Гомолави, у Јакову, некрополе у Белегишу - Стојића гумно, Сурчину, Војиловици, Ковачици и Карабурми.
Сахрањивање
У овој култури присутна је кремација. Некрополе су са спаљеним покојницима, урнама и прилозима у керамици и металним предметима.
Најзначајније некрополе су Стојића гумно (поред Белегиша), на којој се могу пратити преко пронађеног материјала фазе развоја Белегиш културе и Војловица (у Банату). Највећа некропола је Карабурма (Београд).
Насеља
Насеља су делимично истражена. У Јакову на локалитету Економија Сава отривене су земунице и јаме, али без надземне конструкције.
Покретни материјал
Основни облици су велике биконичне урне са цилиндричним вратом и оштро профилисане посуде са једном или две дршке. Украшавање у старијој фази представљају хоризонталне и вертикалне линије, као и лажни врпчасти орнаменти, на врату и трбуху посуде. Млађа фаза обухвата црно глачану керамику са хоризонталним канелурама на врату и косим и вертикалним канелурама и рожастим украсима на трбуху посуде. Канелуре се виде на зделама чији су ободи фасетирани или тордирани. Од металних налаза појављују се:
- луналасти привесци,
- издужена секира са дугметастом дршком
Види још
Референце
- ^ Tasić N.N.- Tasić N., Serbian archaeology in the 1990s, u: Recent Research in the Prehistory of the Balkans, Publications of Archeological Institute of Northen Greece, Nr.3 (ed. D.V. Grammenos), Thessaloniki 2003., 73-128
Литература
- Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.