Музикалност — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1: | Ред 1: | ||
'''Музикалност''' ([[Енглески језик|енг.]] ''musicality'' и [[Француски језик|фр.]] ''musicalité'')<ref>[[Властимир Перичић]], [[Властимир Перичић#Књиге|''Вишејезични речник музичких терминa'']]</ref> је урођена музичка способност коју имају одређени људи и која се испољава кроз различите видове музичке делатности. Музикални људи имају обдареност за: |
'''Музикалност''' ([[Енглески језик|енг.]] ''musicality'' и [[Француски језик|фр.]] ''musicalité'')<ref>[[Властимир Перичић]], [[Властимир Перичић#Књиге|''Вишејезични речник музичких терминa'']]</ref> је урођена музичка способност коју имају одређени људи и која се испољава кроз различите видове музичке делатности.<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iv/ Школа за кларинет: ''Учим кларинет'' IV]</ref> Музикални људи имају обдареност за: |
||
*[[интерпретација|интерпретацију]] и [[музицирање]]<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/2012/08/21/muziciranje/ Музицирање], ''компонента музикалности''</ref> (осећај за боју у музици, [[фразa|фразу]], [[фразирање]], [[ритам]], [[динамика|динамику]], [[агогика|агогику]] и [[хармонијa|хармонију]]), |
*[[интерпретација|интерпретацију]] и [[музицирање]]<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/2012/08/21/muziciranje/ Музицирање], ''компонента музикалности''</ref> (осећај за боју у музици, [[фразa|фразу]], [[фразирање]], [[ритам]], [[динамика|динамику]], [[агогика|агогику]] и [[хармонијa|хармонију]]), |
||
*памћење музичког материјала ([[музичка меморија]]), |
*памћење музичког материјала ([[музичка меморија]]), |
Верзија на датум 24. јануар 2013. у 08:45
Музикалност (енг. musicality и фр. musicalité)[1] је урођена музичка способност коју имају одређени људи и која се испољава кроз различите видове музичке делатности.[2] Музикални људи имају обдареност за:
- интерпретацију и музицирање[3] (осећај за боју у музици, фразу, фразирање, ритам, динамику, агогику и хармонију),
- памћење музичког материјала (музичка меморија),
- свирање по слуху,
- импровизирање (свирање, певање, компоновање на лицу места - без припреме),
- сугестивно преношење личних доживљаја (емоционалног набоја),
- различите музичке жанрове (забавна, џез, класична, народна...)
- изразиту креативност и стваралачку фантазију,
- проживљавање музичког садржаја,
- понирање у највећу дубину и суштину музике.
Све набројане урођене таленте тешко да може ико да поседује. Неки имају једне, неки друге. Сигурно је то, да што више поменутих способности музичар поседује - то је талентованији. За извођача, интерпретатора, неопходна је музикалност.
Музикалност се не може научити, она је дата, присутна је и осети се. Зато је врло погрешно када се техничко-занатска спретност и увежбаност схвата као музикалност.
Предуслов за музикалност је добар музички слух.
Извори
- ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких терминa
- ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV
- ^ Музицирање, компонента музикалности