Живко Павловић (сликар) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Ред 1: Ред 1:
{{друго значење|другу особу|[[Живко Павловић]]}}
{{друго значење|другу особу|[[Живко Павловић]]}}
{{Уметник
{{Биографија
| име = Живко
| име = Живко Павловић
| презиме = Павловић
| слика =
| слика =
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике = 250п
Ред 12: Ред 11:
| место_рођења =
| место_рођења =
| држава_рођења =
| држава_рођења =
| дан_смрти =
| датум_смрти = [[1850]].
| месец_смрти =
| година_смрти = 1850.
| место_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| држава_смрти =
| поље =
| правац_традиција =
| утицаји_од =
| утицао_на =
| значајна_дела =
| боја = #CCCC99
}}
}}
'''Живко Павловић''', познат и као „молер пожаревачки“ ([[19. век]]) је био српски сликар, иконописац.
'''Живко Павловић''', познат и као „молер пожаревачки“ ([[19. век]]) је био српски сликар, иконописац.

Верзија на датум 5. фебруар 2013. у 06:01

Живко Павловић
Лични подаци
Датум смрти1850.

Живко Павловић, познат и као „молер пожаревачки“ (19. век) је био српски сликар, иконописац.

Датотека:004 1.jpg
Црква Вазнесења Господњег у Чачку

Осликао је Храм светог Николаја из 1825. године у свом родном селу Кисиљево.[1] Арсеније Јакшић је насликао 1826. престоне иконе и царске двери, а Живко Павловић је насликао 1837. северне и јужне двери и то је најранији податак о њему као иконописцу.[2]

Осликао је иконостас Цркве Вазнесења Господњег у Чачку 1841-1845. године.[3][4]

Иконостас и зидни живопис манастира Заова осликао је 1845-1849. године.[5][6]

Учествовао је у изради икона за манастир Сретење, на дну престоне Богородичине иконе записао је „Живко Павловић, пожаревачки иконописац, у Крушевцу 16. априла 1844. године.“ Осликавање манастира су завршили 26. новембра 1844. Живко Павловић из Пожаревца и Никола Јанковић из Охрида.[7][8]

Црква Светог Стефана у Ивањици подигнута је 1836-1838, за њу су иконостас радили Јован Стергевић (познатији као Јања Молер) и Живко Павловић.[9]

Радио је живопис у манастиру Нимник, радови су завршени 20. септембра 1841. године. Молерском занату и писмености научио је Јосифа Петровића (1825-1877), сина нимничког свештеника Јакова Петровића.[10]

Живописао је и манастир Горњак 1847. године. Умро је 1850. или 1851. године.

О њему је Павле Васић написао књигу „Живко Павловић молер пожаревачки и његово доба“, Пожаревац, 1968. године, 54 стране.[11][12]

Референце

Види још