Никола Тасић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Ред 1: Ред 1:
{{Научник
{{Биографија
| име = Никола
| име = Никола Тасић
| презиме = Тасић
| слика = NikolaTasic.jpg
| слика = NikolaTasic.jpg
| ширина_слике = 250п
| ширина_слике = 250п
| опис_слике =
| опис_слике =
| пуно_име =
| пуно_име =
| дан_рођења = 19.
| датум_рођења = [[19. јануар]] [[1932]].
| месец_рођења = јануар
| година_рођења = 1932.
| место_рођења = [[Београд]]
| место_рођења = [[Београд]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]]
| дан_смрти =
| датум_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти =
| место_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
| држава_смрти =
|поље =
|институција =
|школа =
|студенти =
|познат_по =
|награде =
|напомене =
}}
}}
'''Никола Тасић''', [[археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт|Балканолошког института]] [[САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан [[САНУ]] и Европске академије наука и уметности.
'''Никола Тасић''', [[археолог]]-балканолог, научни саветник и директор [[Балканолошки институт|Балканолошког института]] [[САНУ]], редовни професор [[Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду|Филозофског факултета]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], члан [[САНУ]] и Европске академије наука и уметности.

Верзија на датум 5. фебруар 2013. у 08:34

Никола Тасић
Лични подаци
Датум рођења19. јануар 1932.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија

Никола Тасић, археолог-балканолог, научни саветник и директор Балканолошког института САНУ, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду, члан САНУ и Европске академије наука и уметности.

После Милутина Гарашанина и Драгослава Срејовића трећи археолог генерални секретар САНУ.

Рођен је 19. јануара 1932. године у Београду. Завршио је чувену Крагујевачку гимназију, а дипломирао је (1954.) и докторирао (1967). на Филозофском факултету Универзитета у Београду, на Одељењу за археологију (докторска теза: „Баденски и Вучедолски културни комплекс у Југославији“).

Водио је ископавања на четрдесетак налазишта, најпознатија су Винча — Бело брдо, Белегиш, Гомолава, Градина на Босуту...

Највећи део својих пројеката реализовао је под окриљем Балканолошког института.

Одабрана библиографија

  • Неолитска пластика, (1973).
  • Праисторија Војводине, (1974).
  • Праисторија југословенских земаља, (1979).
  • Југословенско подунавље од индоевропске сеобе до продора Скита, (1983).

Спољашње везе