Бошко Симоновић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 94.250.20.233 (разговор) на последњу измену корисника Soundwaweserb
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
Ред 31: Ред 31:
У [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК-у]] је био на разним функцијама од [[1919]], а потом је [[21. март]]а [[1930]]. на првој седници новоизабраног управног одбора Југословенског ногометног савеза изабран за савезног капитена. Изабрао је тим који је учествовао на [[Светско првенство у фудбалу 1930.|Светском првенству 1930.]] у [[Монтевидео|Монтевидеу]] и стигао до полуфинала. Први пут је репрезентацију предводио са клупе [[13. април]]а [[1930]]. у утакмици [[Балкански куп у фудбалу за репрезентације|Балканског купа]] против [[Фудбалска репрезентација Бугарске|Бугарске]] (6-1) у [[Београд]]у. Последњи пут је седео на клупи репрезентације [[3. јул]]а [[1932]]. такође у утакмици [[Балкански куп у фудбалу за репрезентације|Балканског купа]] против [[Фудбалска репрезентација Румуније|Румуније]] (3-1) у [[Београд]]у. Укупно је био селектор репрезентације на 30 утакмица.
У [[ФК Београдски Спорт Клуб|БСК-у]] је био на разним функцијама од [[1919]], а потом је [[21. март]]а [[1930]]. на првој седници новоизабраног управног одбора Југословенског ногометног савеза изабран за савезног капитена. Изабрао је тим који је учествовао на [[Светско првенство у фудбалу 1930.|Светском првенству 1930.]] у [[Монтевидео|Монтевидеу]] и стигао до полуфинала. Први пут је репрезентацију предводио са клупе [[13. април]]а [[1930]]. у утакмици [[Балкански куп у фудбалу за репрезентације|Балканског купа]] против [[Фудбалска репрезентација Бугарске|Бугарске]] (6-1) у [[Београд]]у. Последњи пут је седео на клупи репрезентације [[3. јул]]а [[1932]]. такође у утакмици [[Балкански куп у фудбалу за репрезентације|Балканског купа]] против [[Фудбалска репрезентација Румуније|Румуније]] (3-1) у [[Београд]]у. Укупно је био селектор репрезентације на 30 утакмица.


Бавио се и новинарством, радио је као уредник листа „Спортист", а био је и оснивач „Спортског дневника", првог дневног спортског листа у Југославији. Пред крај свог живота отпочео је прикупљање грађе за писање историје југословенског фудбала, али тај посао није успео да приведе крају.
Бавио се и новинарством, радио је као уредник листа „Спортист“, а био је и оснивач „Спортског дневника“, првог дневног спортског листа у Југославији. Пред крај свог живота отпочео је прикупљање грађе за писање историје југословенског фудбала, али тај посао није успео да приведе крају.


==Види још==
==Види још==

Верзија на датум 9. фебруар 2013. у 04:28

Бошко Симоновић
Лични подаци
Пуно име Бошко Симоновић
Надимак Божа Дунстер
Датум рођења 12. фебруар 1898.
Место рођења Шид, Аустроугарска
Датум смрти 5. август 1965.
Место смрти Београд, СФРЈ
Позиција голман
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
Српски мач
БСК
Тренерска каријера
1929
1930–1932
ФК Војводина
Југославија

Бошко Симоновић (Шид, 12. фебруар 1898Београд, 5. август 1965) је био југословенски фудбалер, фудбалски тренер, функционер, фудбалски судија и новинар.

По занимању је био архитекта али се никада није бавио тим послом већ је свој читав живот посветио фудбалу. Био је голман, и чувао је мрежу Српског мача а касније и БСК-а. Током играчке каријере постао је и фудбалски судија. Постао је први српски судија који је водио једну међународну утакмицу. Било је то 1923. године када је у Букурешту судио утакмицу између Букурешта и БСК-а. Престао је да суди због прелома ноге који је доживео на санкању.

У БСК-у је био на разним функцијама од 1919, а потом је 21. марта 1930. на првој седници новоизабраног управног одбора Југословенског ногометног савеза изабран за савезног капитена. Изабрао је тим који је учествовао на Светском првенству 1930. у Монтевидеу и стигао до полуфинала. Први пут је репрезентацију предводио са клупе 13. априла 1930. у утакмици Балканског купа против Бугарске (6-1) у Београду. Последњи пут је седео на клупи репрезентације 3. јула 1932. такође у утакмици Балканског купа против Румуније (3-1) у Београду. Укупно је био селектор репрезентације на 30 утакмица.

Бавио се и новинарством, радио је као уредник листа „Спортист“, а био је и оснивач „Спортског дневника“, првог дневног спортског листа у Југославији. Пред крај свог живота отпочео је прикупљање грађе за писање историје југословенског фудбала, али тај посао није успео да приведе крају.

Види још