Недељко Парезановић — разлика између измена
м Разне исправке |
м navodnici |
||
| Ред 22: | Ред 22: | ||
Основну школу је завршио у [[Ивањица|Ивањици]], а средњу школу у [[Београд|Београду]]. Дипломирао је 1957. године на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету Универзитета у Београду]] на групи за механику. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора [[Тадија Пејовић|Тадије Пејовића]]. |
Основну школу је завршио у [[Ивањица|Ивањици]], а средњу школу у [[Београд|Београду]]. Дипломирао је 1957. године на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету Универзитета у Београду]] на групи за механику. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора [[Тадија Пејовић|Тадије Пејовића]]. |
||
Од 1950-1957. године је радио у студију [[Радио Београд|Радио Београда]], а по дипломирању прелази у Војно-технички институт ЈНА [[ВТИ]] у Београду. Године 1959. прелази у [[Институт за нуклеарне науке „Винча“]], а 1961. године прелази у [[Институт Михајло Пупин]] у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на [[Електронски факултет у Нишу|Електронском факултету у Нишу]], а на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду]] прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра Математичког института [[САНУ]] у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику [[Математички факултет у Београду|Математичког факултета у Београду]] од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су [[Војислав Стојковић]] (1981), [[Гордана Павловић-Лажетић]] (1988), [[Иван Обрадовић]] (1991), [[Душко Витас]] (1993), [[Цветана Крстев]] (1997), [[Сања Петровић]] (1997) и други. Био је редактор и рецензент Лексикона „Оксфордски Речник |
Од 1950-1957. године је радио у студију [[Радио Београд|Радио Београда]], а по дипломирању прелази у Војно-технички институт ЈНА [[ВТИ]] у Београду. Године 1959. прелази у [[Институт за нуклеарне науке „Винча“]], а 1961. године прелази у [[Институт Михајло Пупин]] у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на [[Електронски факултет у Нишу|Електронском факултету у Нишу]], а на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду]] прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра Математичког института [[САНУ]] у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику [[Математички факултет у Београду|Математичког факултета у Београду]] од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су [[Војислав Стојковић]] (1981), [[Гордана Павловић-Лажетић]] (1988), [[Иван Обрадовић]] (1991), [[Душко Витас]] (1993), [[Цветана Крстев]] (1997), [[Сања Петровић]] (1997) и други. Био је редактор и рецензент Лексикона „Оксфордски Речник Рачунарства“ (превод групе од 12 преводилаца са енглеског језика Енциклопедије: ''Mr.V.Illingworth, Dictionary of Computing, 1986)'', Издавач НОЛИТ, 482 стр, формат 24, Београд, 1990. године. |
||
Радио је на развоју више домаћих рачунара: [[ХРС-100]] -„Космос“ у [[Институт Михајло Пупин |Институту Михајло Пупин]] у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, [[CER-11]] и CER-30 у [[Институт Михајло Пупин|Институту Михајло Пупин]] у Београду и [[TRS 501]] и [[TRS 511]] за потребе Творнице рачунских стројева [[TRS]] у Загребу. |
Радио је на развоју више домаћих рачунара: [[ХРС-100]] -„Космос“ у [[Институт Михајло Пупин |Институту Михајло Пупин]] у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, [[CER-11]] и CER-30 у [[Институт Михајло Пупин|Институту Михајло Пупин]] у Београду и [[TRS 501]] и [[TRS 511]] за потребе Творнице рачунских стројева [[TRS]] у Загребу. |
||
Верзија на датум 11. фебруар 2013. у 04:22
Недељко Парезановић | |
|---|---|
 Недељко Парезановић | |
| Датум рођења | 25. август 1932. |
| Место рођења | Ивањица Краљевина Југославија |
Недељко Парезановић (Ивањица, 25. август 1932) је српски математичар и информатичар, редовни професор Универзитета у Београду.
Биографија
Основну школу је завршио у Ивањици, а средњу школу у Београду. Дипломирао је 1957. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду на групи за механику. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора Тадије Пејовића.
Од 1950-1957. године је радио у студију Радио Београда, а по дипломирању прелази у Војно-технички институт ЈНА ВТИ у Београду. Године 1959. прелази у Институт за нуклеарне науке „Винча“, а 1961. године прелази у Институт Михајло Пупин у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на Електронском факултету у Нишу, а на Природно-математички факултет Универзитета у Београду прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра Математичког института САНУ у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику Математичког факултета у Београду од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су Војислав Стојковић (1981), Гордана Павловић-Лажетић (1988), Иван Обрадовић (1991), Душко Витас (1993), Цветана Крстев (1997), Сања Петровић (1997) и други. Био је редактор и рецензент Лексикона „Оксфордски Речник Рачунарства“ (превод групе од 12 преводилаца са енглеског језика Енциклопедије: Mr.V.Illingworth, Dictionary of Computing, 1986), Издавач НОЛИТ, 482 стр, формат 24, Београд, 1990. године.
Радио је на развоју више домаћих рачунара: ХРС-100 -„Космос“ у Институту Михајло Пупин у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, CER-11 и CER-30 у Институту Михајло Пупин у Београду и TRS 501 и TRS 511 за потребе Творнице рачунских стројева TRS у Загребу.
