Отворено првенство Катара за мушкарце — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 83: Ред 83:
7:5, 6:3
7:5, 6:3
|-
|-
| {{ОПКмп|2013}} || {{Зас|ФРА}} '''[[Ришар Гаске]]''' || {{Зас|РУС}} [[Николај Давиденко]] ||
| 2013 || {{Зас|ФРА}} '''[[Ришар Гаске]]''' || {{Зас|РУС}} [[Николај Давиденко]] ||
3:6, 7:6, 6:3
3:6, 7:6, 6:3
|}
|}

Верзија на датум 11. фебруар 2013. у 16:12

Отворено првенство Катара
Информације
Званично имеQatar ExxonMobil Open
МестоДоха
Катар Катар
СтадионKhalifa International Tennis Complex
КатегоријаАТП 250
ПодлогаТврда
Жреб32С / 32К / 16Д
Новчана награда1.024.000 $
Веб-сајтhttp://www.qatartennis.org/

Отворено првенство Катара у тенису за мушкарце, турнир који због спонзора носи назив Qatar ExxonMobil Open, игра се на отвореним теренима са тврдом подлогом сваке године почетком јануара, и означава почетак сезоне. У исто вријеме играју се и турнири у Бризбејну и Ченаију. Наградни фонд износи 1.024.000 долара. Турнир је први пут игран 1993. Највише титула (3) освојио је Роџер Федерер, а највише финала (3) играли су Роџер Федерер, Енди Мари (побиједио 2 пута) и Иван Љубичић (побиједио једном).

Поени и новчана награда

П Ф ПФ ЧФ Кв Кв3 Кв2 Кв1
Појединачно Поени 250 150 90 45 20 0 12 6 0 0
Новчана награда 185.850$ 97.350$ 52.520$ 30.090$ 17.670$ 10.480$ - 1.650$ 795$ 0$
Парови Поени 250 150 90 45 0 - - - - -
Новчана награда 56.250$ 29.500$ 44.750$ 16.000$ 9.160$ 5.380$ - - - -

Протекла финала

Појединачно

Година Побједник Финалиста Резултат
1993 Њемачка Борис Бекер Хрватска Горан Иванишевић 7:6(4), 4:6, 7:5
1994 Шведска Стефан Едберг Холандија Паул Хархојс 6:3, 6:2
1995 Шведска Стефан Едберг Шведска Магнус Ларсон 7:6(4), 6:1
1996 Чешка Петр Корда Мароко Јунес ел Ајнауи 7:6(5), 2:6, 7:6(5)
1997 Сједињене Америчке Државе Џим Куријер Уједињено Краљевство Тим Хенман 7:5, 6:7(5), 6:2
1998 Чешка Петр Корда Француска Фабрис Санторо 6:0, 6:3
1999 Њемачка Рајнер Шитлер Уједињено Краљевство Тим Хенман 6:4, 5:7, 6:1
2000 Француска Фабрис Санторо Њемачка Рајнер Шитлер 3:6, 7:5, 3:0 предаја
2001 Чиле Марсело Риос Чешка Бохдан Улихрах 6:3, 2:6, 6:3
2002 Мароко Јунес ел Ајнауи Шпанија Феликс Мантиља 4:6, 6:2, 6:2
2003 Аустрија Штефан Коубек Сједињене Америчке Државе Џен-Мајкл Гамбил 6:4, 6:4
2004 Француска Никола Ескиде Хрватска Иван Љубичић 6:3, 7:6(4)
2005 Швајцарска Роџер Федерер Хрватска Иван Љубичић 6:3, 6:1
2006 Швајцарска Роџер Федерер Француска Гаел Монфис 6:3, 7:6(5)
2007 Хрватска Иван Љубичић Уједињено Краљевство Енди Мари 6:4, 6:4
2008 Уједињено Краљевство Енди Мари Швајцарска Станислас Вавринка 6:4, 4:6, 6:2
2009 Уједињено Краљевство Енди Мари Сједињене Америчке Државе Енди Родик 6:4, 6:2
2010 Русија Николај Давиденко Шпанија Рафаел Надал 0:6, 7:6(8), 6:4
2011 Швајцарска Роџер Федерер Русија Николај Давиденко

6:3, 6:4

2012 Француска Жо-Вилфрид Цонга Француска Гаел Монфис

7:5, 6:3

2013 Француска Ришар Гаске Русија Николај Давиденко

3:6, 7:6, 6:3

Парови

Година Побједници Финалисти Резултат
1993. Њемачка Борис Бекер
Њемачка Патрик Кинен
Сједињене Америчке Државе Шелби Канон
Сједињене Америчке Државе Скот Мелвил
6–2, 6–4
1994. Француска Оливије Делетр
Француска Стефан Симијан
Сједињене Америчке Државе Шелби Канон
Јужноафричка Република Бајрон Талбот
6–3, 6–3
1995. Шведска Стефан Едберг
Шведска Магнус Ларсон
Русија Андреј Олховски
Холандија Јан Симеринк
7–6, 6–2
1996. Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
Холандија Јако Елтинг
Холандија Паул Хархојс
7–6, 6–3
1997. Холандија Јако Елтинг
Холандија Паул Хархојс
Шведска Патрик Фредриксон
Шведска Магнус Норман
6–3, 6–2
1998. Индија Махеш Бупати
Индија Леандер Паес
Француска Оливије Делетр
Француска Фабрис Санторо
6–4, 3–6, 6–4
1999. Сједињене Америчке Државе Алекс О'Брајен
Сједињене Америчке Државе Џаред Палмер
Јужноафричка Република Пит Норвал
Зимбабве Кевин Улијет
6–3, 6–4
2000. Бахаме Марк Ноулс
Белгија Макс Мирњи
Сједињене Америчке Државе Алекс О'Брајен
Сједињене Америчке Државе Џаред Палмер
6–3, 6–4
2001. Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
Шпанија Хуан Балсељс
Русија Андреј Олховски
6–3, 6–1
2002. Сједињене Америчке Државе Доналд Џонсон
Сједињене Америчке Државе Џаред Палмер
Чешка Јиржи Новак
Чешка Давид Рикл
6–3, 7–6(5)
2003. Чешка Мартин Дам
Чешка Цирил Сук
Бахаме Марк Ноулс
Канада Данијел Нестор
6–4, 7–6(8)
2004. Чешка Мартин Дам
Чешка Цирил Сук
Аустрија Штефан Коубек
Сједињене Америчке Државе Енди Родик
6–2, 6–4
2005. Шпанија Алберт Коста
Шпанија Рафаел Надал
Румунија Андреј Павел
Русија Михаил Јужни
6–3, 4–6, 6–3
2006. Шведска Јонас Бјеркман
Белгија Макс Мирњи
Белгија Кристоф Рохус
Белгија Оливер Рохус
2–6, 6–3, 10–8
2007. Србија Ненад Зимоњић
Русија Михаил Јужњи
Чешка Мартин Дам
Индија Леандер Паес
6–1, 7–6(3)
2008. Њемачка Филип Колшрајбер
Чешка Давид Шкох
Јужноафричка Република Џеф Куце
Јужноафричка Република Весли Муди
6–4, 4–6, 11–9
2009. Шпанија Марк Лопез
Шпанија Рафаел Надал
Канада Данијел Нестор
Србија Ненад Зимоњић
4–6, 6–4, 10–8
2010. Шпанија Гиљермо Гарсија Лопез
Шпанија Алберт Монтањес
Чешка Франтишек Чермак
Словачка Михал Мертињак
6–4, 7–5
2011. Шпанија Марк Лопез
Шпанија Рафаел Надал
Италија Данијеле Брачали
Италија Андреас Сепи
6–3, 7–6(4)
2012. Словачка Филип Полашек
Чешка Лукаш Росол
Њемачка Кристофер Кас
Њемачка Филип Колшрајбер
6–3, 6–4

Спољашње везе