Дуж — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 94.250.117.26 (разговор) на последњу измену корисника Xqbot
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке
Ред 38: Ред 38:


<math>d \left (\overline{AB} \right) = \sqrt{ \left (B_x - A_x \right )^2 + \left (B_y - A_y \right )^2 + \left (B_z - A_z \right )^2 }</math>
<math>d \left (\overline{AB} \right) = \sqrt{ \left (B_x - A_x \right )^2 + \left (B_y - A_y \right )^2 + \left (B_z - A_z \right )^2 }</math>

== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Line segment}}
{{Commonscat|Line segment}}



Верзија на датум 23. фебруар 2013. у 20:47

Дуж се може дефинисати као скуп тачака једне праве између две њене различите тачке заједно са тим тачкама. Такође може се и посматрати као пресек две полуправе, које припадају истој правој, који није полуправа.

У принципу, сама дуж је једнозначно одређена са:

  • Две тачке, које представљају њене крајеве.
  • Једном тачком, и вектором са коефицијентом који одређују другу тачку дужи

Дуж коју чине тачке A и B се обележава са и идентична је дужи .

Пример

Рецимо да је дата дуж . Потребно је дати релацију која описује све њене тачке. Узмимо тачку A за референцу. Тада ће тачка B моћи бити изражена преко ње на следећи начин:

Ако нам је жеља да на исти начин изразимо тачку A, релација ће изгледати овако:

Све тачке између A и B, укључујући и њих саме ће бити одређене следећом релацијом:

Ако постоји потреба да буде употребљен јединични вектор, запис ће изгледати овако:

Тиме је одређена и дуж.

Дужина дужи

Дужина дужи је растојање између тачака A и B. У еуклидским просторима се одређује на следећи начин:

Конкретно у дводимензионом простору, где су и :

Конкретно у тродимензионом простору, где су и :

Спољашње везе