Пећина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато be:Пячора |
м разне исправке |
||
Ред 13: | Ред 13: | ||
#Петровић Ј. 1973. ''Пећинарство за планинаре''. Београд: Планинарски савез Србије |
#Петровић Ј. 1973. ''Пећинарство за планинаре''. Београд: Планинарски савез Србије |
||
== Спољашње везе == |
|||
{{Commonscat|Caves}} |
{{Commonscat|Caves}} |
||
Верзија на датум 24. фебруар 2013. у 04:52
Пећина представља подземну просторију у Земљиној кори, насталу природним процесима. Пећине настале у красу су обликоване хемијским и механичким деловањем воде. Осим у тим стенама пећине настају и у наслагама гипса, соли, магматским стенама, конгломератима, бречама па чак и леду.
Основни делови пећина су улаз, канал и дворана. Канал је издужени отвор, а дворана је пространија шупљина најчешће настала ширењем подземних канала.
Истраживањем пећина се бави спелеологија, а истраживачи пећина су спелеолози.
У Србији су предоминантне пећине у крашком рељефу, обзиром да је карст веома заступљен.
Литература
- Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
- Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
- Петровић Ј. 1973. Пећинарство за планинаре. Београд: Планинарски савез Србије