Edvard Gibon — разлика између измена
м +kutijica biografija; козметичке измене |
м +kutijica biografija |
||
| Ред 2: | Ред 2: | ||
| име = Edvard Gibon |
| име = Edvard Gibon |
||
| презиме = |
| презиме = |
||
| слика = |
| слика = Edward Gibbon by Henry Walton cleaned.jpg |
||
| ширина_слике = 250п |
| ширина_слике = 250п |
||
| опис_слике = |
| опис_слике = Edward Gibbon |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| дан_рођења = |
| дан_рођења = |
||
| Ред 13: | Ред 13: | ||
| дан_смрти = |
| дан_смрти = |
||
| месец_смрти = |
| месец_смрти = |
||
| година_смрти = |
| година_смрти = 1794. |
||
| место_смрти = |
| место_смрти = |
||
| држава_смрти = |
| држава_смрти = |
||
}} |
}} |
||
[[Датотека:Edward Gibbon by Henry Walton cleaned.jpg|мини|Edward Gibbon]] |
|||
'''Edvard Gibon''' ({{jez-eng|Edward Gibbon}}) [[Patni]], [[London]]a, [[27. april]] [[1737]] — London, [[16. januar]] [[1794]]) je [[Velika Britanija|britanski]] [[istoričar]] i [[pisac]]. |
'''Edvard Gibon''' ({{jez-eng|Edward Gibbon}}) [[Patni]], [[London]]a, [[27. april]] [[1737]] — London, [[16. januar]] [[1794]]) je [[Velika Britanija|britanski]] [[istoričar]] i [[pisac]]. |
||
Верзија на датум 26. фебруар 2013. у 04:12
Edvard Gibon | |
|---|---|
 Edward Gibbon | |
| Датум рођења | 1737. |
| Датум смрти | 1794. |
Edvard Gibon (енгл. Edward Gibbon) Patni, Londona, 27. april 1737 — London, 16. januar 1794) je britanski istoričar i pisac.
Edvard Gibon je bio naklonjen umjetničkom doživljavanju istorije. Bio je sjajan stilist i veoma je utjecao na razvoj bizantologije. Njegovo znamenito djelo je Opadanje i propast Rimskog carstva, objavljeno u 6 svezaka u periodu 1776 — 1788. U njemu izlaže da je hrišćanstvo bilo osnovni uzrok propasti Rimskog carstva. Zbog toga je bio kritikovan. E. Gibbon je često putovao. Inspiraciju za svoje djelo dobio je nakon posjete Rimu 1764. Njegova knjiga još uvijek predstavlja remek-djelo istoriografije.
Život i djelo
Rodio se u imućnoj porodici, bio je slabog zdravlja i već u sedmoj godini je izgubio majku. Gpdine 1752. otišao je da studira na Oksford, gdje je neverovatno mnogo pročitao i pod uticajem francuskih jezuita i bosueta pristupio 1753. na katoličanstvo. To je prouzrokovalo skandal morao je da napusti Oksford i otac ga je poslao u Švajcarsku u Lozanu kod kalvinističkog sveštenika koji ga je nagovorio na povratak ka protestantismu. U stvari sa hrišćenstvom je sasvim raskrstio i spadao je u njegove velike kritičare. U Švajcarskoj je opet mnogo čitao i to uglavnom francuske i latinske autore i susreo se sa francuskim racionalizmom. Vraća se u Englesku.
Posvjetio se starovekovnom Rimskom carstvu. 1776. godine je izašao prvi djeo "Propadanja i pada Rimske imperije" koji je izazvao polemike i senzaciju. Do 1778. godine je izašlo 6 svezaka knjige i postao je slavan. Neko vrjeme je živeo ponovo u Švajcarskoj i psle povratka u Englesku umire.
