Аделејд — разлика између измена

Координате: 34° 56′ 00″ Ј; 138° 35′ 00″ И / 34.933333° Ј; 138.583333° И / -34.933333; 138.583333
С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.3) (Робот: додато sh:Adelaide
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
Ред 27: Ред 27:
Налази се на обали [[Јужни океан|Јужног океана]] и име је добио по немачкој принцези [[Аделаида од Сакс-Мејнигена|Аделаиди]] и супрузи [[Енглеска|енглеског]] краља [[Вилијам IV|Вилијама IV]].
Налази се на обали [[Јужни океан|Јужног океана]] и име је добио по немачкој принцези [[Аделаида од Сакс-Мејнигена|Аделаиди]] и супрузи [[Енглеска|енглеског]] краља [[Вилијам IV|Вилијама IV]].


==Историја==
== Историја ==
Прије досељавања [[Велика Британија|Британаца]], територија данашњег Аделејда је била насељена [[Абориџини|абориџинским]] племеном Каурна (изговара се и Гарнер или Гауна). До 1852. године, укупно становништво Абориџина је сведено на свега 650 у овом региону и и даље се смањивало.
Прије досељавања [[Велика Британија|Британаца]], територија данашњег Аделејда је била насељена [[Абориџини|абориџинским]] племеном Каурна (изговара се и Гарнер или Гауна). До 1852. године, укупно становништво Абориџина је сведено на свега 650 у овом региону и и даље се смањивало.


Јужна Аустралија је званично проглашена новом британском покрајином [[28. децембар|28. децембра]] [[1836]]. године. Основни план данашњег града је направио тада врло млад енглески пуковник Вилијам Лајт којег је туберкулоза ту довела због мале влажности ваздуха. План је направио по војничким идеалима тог времена па су данашње простране зелене зоне и коридори у ствари планирани као војне зоне и канали за одбрану. Игром случаја Аделејд је постао главни град Јужне Аустралије умјесто Порт Линколна који је у оно вријеме имао више предности.
Јужна Аустралија је званично проглашена новом британском покрајином [[28. децембар|28. децембра]] [[1836]]. године. Основни план данашњег града је направио тада врло млад енглески пуковник Вилијам Лајт којег је туберкулоза ту довела због мале влажности ваздуха. План је направио по војничким идеалима тог времена па су данашње простране зелене зоне и коридори у ствари планирани као војне зоне и канали за одбрану. Игром случаја Аделејд је постао главни град Јужне Аустралије умјесто Порт Линколна који је у оно вријеме имао више предности.


==Привреда==
== Привреда ==
[[Слика:Adelaide DougBarber.jpg|лево|250п|мини|Поглед на центар Аделејда из ваздуха]]
[[Датотека:Adelaide DougBarber.jpg|лево|250п|мини|Поглед на центар Аделејда из ваздуха]]
Аделејд је познат као центар [[умјетност|умјетничких]], [[кулинарство|кулинарских]] и [[вино|винарских]] вјештина. Због великог броја црквених грађевина Аделејд зову и „град цркви“ ({{јез-енг|The City of Churches}}. Од индустрије важна је производња аутомобила, винарско-прехрамбена индустрија, војна индустрија (градња [[подморница]] за морнарицу), електронска индустрија и [[туризам]].
Аделејд је познат као центар [[умјетност|умјетничких]], [[кулинарство|кулинарских]] и [[вино|винарских]] вјештина. Због великог броја црквених грађевина Аделејд зову и „град цркви“ ({{јез-енг|The City of Churches}}. Од индустрије важна је производња аутомобила, винарско-прехрамбена индустрија, војна индустрија (градња [[подморница]] за морнарицу), електронска индустрија и [[туризам]].


== Становништво ==
== Становништво ==
[[Слика:Adelaide CoB dots.png|десно|мини|Једна тачка представља 100 особа рођених у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] (тамно-плава), [[Грчка|Грчкој]] (свијетло-плава), [[Кина|Кини]] (црвена), [[Италија|Италији]] (свијетло-зелена), [[Њемачка|Њемачкој]] (наранџаста), [[Ирак]]у (љубичаста) и [[Вијетнам]]у (жута) по попису становништва из 2006. године]]
[[Датотека:Adelaide CoB dots.png|десно|мини|Једна тачка представља 100 особа рођених у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] (тамно-плава), [[Грчка|Грчкој]] (свијетло-плава), [[Кина|Кини]] (црвена), [[Италија|Италији]] (свијетло-зелена), [[Њемачка|Њемачкој]] (наранџаста), [[Ирак]]у (љубичаста) и [[Вијетнам]]у (жута) по попису становништва из 2006. године]]
Према попису, у граду је 2006. живело 1.040.719 становника.
Према попису, у граду је 2006. живело 1.040.719 становника.


Ред 62: Ред 62:
Становници Аделејда рођени ван Аустралије сачињавају 23,7% од укупног становништва. Највиши однос ових становника у односу на остале је у сјеверозападним предграђима (попут Вудвила и Атол Парка) и предграђима у близини главног пословног центра ({{јез-енг|Central Business District, CBD}}). Пет највећих групација рођених ван Аустралије потиче из [[Енглеска|Енглеске]] (7,3%), [[Италија|Италије]] (1,9%), [[Шкотска|Шкотске]] (1,0%), [[Вијетнам]]а (0,9%) и [[Грчка|Грчке]] (0,9%). Највише говорени језици, поред [[енглески језик|енглеског]], су [[италијански језик|италијански]] (3,0%), [[грчки језик|грчки]] (2,2%), [[вијетнамски језик|вијетнамски]] (1,2%), [[мандарински]] (0,8%) и [[кантонски језик|кантонски]] (0,7%).<ref name="ABS">[http://www.censusdata.abs.gov.au/ABSNavigation/prenav/LocationSearch?collection=Census&period=2006&areacode=405&producttype=QuickStats&breadcrumb=PL&action=401 Статистичка подјела Аделејда, укратко] (датум приступа 3. октобар 2008)</ref>
Становници Аделејда рођени ван Аустралије сачињавају 23,7% од укупног становништва. Највиши однос ових становника у односу на остале је у сјеверозападним предграђима (попут Вудвила и Атол Парка) и предграђима у близини главног пословног центра ({{јез-енг|Central Business District, CBD}}). Пет највећих групација рођених ван Аустралије потиче из [[Енглеска|Енглеске]] (7,3%), [[Италија|Италије]] (1,9%), [[Шкотска|Шкотске]] (1,0%), [[Вијетнам]]а (0,9%) и [[Грчка|Грчке]] (0,9%). Највише говорени језици, поред [[енглески језик|енглеског]], су [[италијански језик|италијански]] (3,0%), [[грчки језик|грчки]] (2,2%), [[вијетнамски језик|вијетнамски]] (1,2%), [[мандарински]] (0,8%) и [[кантонски језик|кантонски]] (0,7%).<ref name="ABS">[http://www.censusdata.abs.gov.au/ABSNavigation/prenav/LocationSearch?collection=Census&period=2006&areacode=405&producttype=QuickStats&breadcrumb=PL&action=401 Статистичка подјела Аделејда, укратко] (датум приступа 3. октобар 2008)</ref>


==Клима==
== Клима ==
Клима је изразито сува са дугим врелим љетима и врло благом зимом, готово без температура испод нуле. Недостатак воде је посљедњих година достигао драматичне размјере и има све већи негативни утицај на иначе врло лијепо уређене и одржаване зелене површи. Слиједи табела просјечних климатских чинилаца од 1977. до данас:<ref>[http://www.bom.gov.au/climate/averages/tables/cw_023090.shtml Аустралијски метеоролошки биро]</ref>
Клима је изразито сува са дугим врелим љетима и врло благом зимом, готово без температура испод нуле. Недостатак воде је посљедњих година достигао драматичне размјере и има све већи негативни утицај на иначе врло лијепо уређене и одржаване зелене површи. Слиједи табела просјечних климатских чинилаца од 1977. до данас:<ref>[http://www.bom.gov.au/climate/averages/tables/cw_023090.shtml Аустралијски метеоролошки биро]</ref>


Ред 118: Ред 118:
|38,7
|38,7
|62,6
|62,6
|83.1
| 83.1
|77,8
|77,8
|68,1
|68,1
Ред 143: Ред 143:
|}
|}


==Референце==
== Референце ==
{{извори}}
{{извори}}


Ред 150: Ред 150:
* [http://www.adelaidecitycouncil.com/ Сајт градског вијећа]
* [http://www.adelaidecitycouncil.com/ Сајт градског вијећа]
* [http://www.cityofadelaide.com.au/ Званични сајт града]
* [http://www.cityofadelaide.com.au/ Званични сајт града]

[[Категорија:Градови у Аустралији]]
[[Категорија:Градови у Аустралији]]
[[Категорија:Јужна Аустралија]]
[[Категорија:Јужна Аустралија]]

Верзија на датум 2. март 2013. у 06:39

Аделејд
енгл. Adelaide
Панорама Аделејда
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Аустралија
Савезна државаЈужна Аустралија
Основан28. децембра 1836.
Становништво
Становништво
 — 2006.1.040.719
 — густина569,66 ст./km2
Географске карактеристике
Координате34° 56′ 00″ Ј; 138° 35′ 00″ И / 34.933333° Ј; 138.583333° И / -34.933333; 138.583333
Апс. висина43 m
Површина1.826,9 km2
Аделејд на карти Аустралије
Аделејд
Аделејд
Аделејд на карти Аустралије
Остали подаци
ГрадоначелникМајкл Харбисон
Веб-сајт
cityofadelaide.com

Аделејд (енгл. Adelaide) је административни центар и најнасељенији град Јужне Аустралије, једне од аустралијских држава. Према попису из 2006. у граду је живело 1.040.719 становника. Са својих 1,1 милиона становника у ширем подручју пети је град по величини у Аустралији после Сиднеја, Мелбурна, Бризбејна и Перта али је ипак већи од главног града Канбере.

Налази се на обали Јужног океана и име је добио по немачкој принцези Аделаиди и супрузи енглеског краља Вилијама IV.

Историја

Прије досељавања Британаца, територија данашњег Аделејда је била насељена абориџинским племеном Каурна (изговара се и Гарнер или Гауна). До 1852. године, укупно становништво Абориџина је сведено на свега 650 у овом региону и и даље се смањивало.

Јужна Аустралија је званично проглашена новом британском покрајином 28. децембра 1836. године. Основни план данашњег града је направио тада врло млад енглески пуковник Вилијам Лајт којег је туберкулоза ту довела због мале влажности ваздуха. План је направио по војничким идеалима тог времена па су данашње простране зелене зоне и коридори у ствари планирани као војне зоне и канали за одбрану. Игром случаја Аделејд је постао главни град Јужне Аустралије умјесто Порт Линколна који је у оно вријеме имао више предности.

Привреда

Поглед на центар Аделејда из ваздуха

Аделејд је познат као центар умјетничких, кулинарских и винарских вјештина. Због великог броја црквених грађевина Аделејд зову и „град цркви“ (енгл. The City of Churches. Од индустрије важна је производња аутомобила, винарско-прехрамбена индустрија, војна индустрија (градња подморница за морнарицу), електронска индустрија и туризам.

Становништво

Једна тачка представља 100 особа рођених у Уједињеном Краљевству (тамно-плава), Грчкој (свијетло-плава), Кини (црвена), Италији (свијетло-зелена), Њемачкој (наранџаста), Ираку (љубичаста) и Вијетнаму (жута) по попису становништва из 2006. године

Према попису, у граду је 2006. живело 1.040.719 становника.

Кретање броја становника
1991. 1996. 2001. 2006.
957.480[1] 978.100[1] 1.002.127[1] 1.040.719[1]

По попису становништва из 2006. године, у урбаним областима Аделејда је живјело 1.105.839 становника, чинећи Аделејд петим највећим градом у Аустралији. У периоду између 2002. и 2003. године број становништва је порастао за 0,6%, док је просјечан пораст на националном нивоу износио 1,2%. Око 70,3% становништва Јужне Аустралије живи у урбаним областима Аделејда што Јужну Аустралију чини једну од најцентрализованијих држава Аустралије. Становници Аделејда живе у 341.227 кућа, 54.826 полуодвојених кућа (идентичне куће одвојене само једним зидом поредане у ред дуж улице, популарне у англосаксонским државама) и 49.327 станова.

Становници са већим примањима су концентрисани у обалним предграђима (Брајтон и Гленелг), источним предграђима (Ватл Парк, Кенсингтон Гарденс, Сент Питерс, Мединди и Колеџ Парк) и унутрашњим југоисточним предграђима (Вотерфол Гали и Анли). Скоро петина (17,9%) становништва има неку врсту високог образовања. Број становника Аделејда са високим комуникационим способностима (трговци, менаџери итд.) је спао са 62,1% по попису из 1991. на 52,4% на попису из 2001.

Преко половине становништва се изјашњава као хришћани, при чему је највише католика (22,1%), англиканаца (14,0%), припадника Уједињујуће цркве Аустралије (8,4%) и православаца (3,8%). Приближно 24% становништва се изјаснило да не припада ниједној вјери, што је више од националног просјека који износи 18,7%.

У цјелини, становништво Аделејда стари брже него други главни градови Аустралије. Нешто преко 26,7% становништва је старије од 55 година, што је више од националног просјека који износи 24,3%. У Аделејду живи најмање дјеце (испод 15 година старости) — укупно 17,8% становништва (национални просјек је 19,8%).

Становници Аделејда рођени ван Аустралије сачињавају 23,7% од укупног становништва. Највиши однос ових становника у односу на остале је у сјеверозападним предграђима (попут Вудвила и Атол Парка) и предграђима у близини главног пословног центра (енгл. Central Business District, CBD). Пет највећих групација рођених ван Аустралије потиче из Енглеске (7,3%), Италије (1,9%), Шкотске (1,0%), Вијетнама (0,9%) и Грчке (0,9%). Највише говорени језици, поред енглеског, су италијански (3,0%), грчки (2,2%), вијетнамски (1,2%), мандарински (0,8%) и кантонски (0,7%).[2]

Клима

Клима је изразито сува са дугим врелим љетима и врло благом зимом, готово без температура испод нуле. Недостатак воде је посљедњих година достигао драматичне размјере и има све већи негативни утицај на иначе врло лијепо уређене и одржаване зелене површи. Слиједи табела просјечних климатских чинилаца од 1977. до данас:[3]

Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Година
Просјек макс. дневних температура (°C) 32,1 31,3 29,2 26,3 23,0 19,1 17,3 18,2 22,1 25,4 27,2 30,0
Просјек мин. дневних температура (°C) 20,0 19,1 17,1 15,3 13,2 11,1 9,4 10,2 13,4 15,2 17,3 18,1
Просјек количина падавина (у милиметрима) 19,2 13,7 26,2 38,7 62,6 83.1 77,8 68,1 63,6 48,5 29,6 26,8 558,1
Просјек броја кишних дана 4,3 3,4 5,7 7,9 12,3 15,4 16,2 16,4 132 10,8 8,1 6,7 120,5

Референце

Спољашње везе