Пређи на садржај

Недељко Парезановић — разлика између измена

м
zamena kutijice; козметичке измене
м (navodnici)
м (zamena kutijice; козметичке измене)
{{Научник
{{Биографија
| име = Недељко Парезановић
| презиме = Парезановић
| слика = N. Parezanovic.jpg
| ширина_слике = 250п
| опис_слике = Недељко Парезановић
| пуно_име =
| дан_рођења датум_рођења = [[25. август]] [[1932]].
| месец_рођења = август
| година_рођења = 1932.
| место_рођења = [[Ивањица]]
| држава_рођења = [[Краљевина Југославија]]
| дан_смрти датум_смрти =
| месец_смрти =
| година_смрти =
| место_смрти =
| држава_смрти =
|поље =
|институција =
|школа =
|студенти =
|познат_по =
|награде =
|напомене =
}}
'''Недељко Парезановић''' ([[Ивањица]], [[25. август]] [[1932]]) је српски математичар и информатичар, редовни професор [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]].
 
== Биографија ==
Основну школу је завршио у [[Ивањица|Ивањици]], а средњу школу у [[Београд|Београду]]. Дипломирао је 1957. године на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду|Природно-математичком факултету Универзитета у Београду]] на групи за механику. На истом факултету је и докторирао 1961. код професора [[Тадија Пејовић|Тадије Пејовића]].
 
Од 1950-1957. године је радио у студију [[Радио Београд|Радио Београда]], а по дипломирању прелази у Војно-технички институт ЈНА [[ВТИ]] у Београду. Године 1959. прелази у [[Институт за нуклеарне науке „Винча“]], а 1961. године прелази у [[Институт Михајло Пупин]] у Београду. Универзитетску каријеру почиње у звању ванредног професора на [[Електронски факултет у Нишу|Електронском факултету у Нишу]], а на [[Природно-математички факултет Универзитета у Београду]] прелази 1972. године. На овом факултету је изабран у звање редовног професора 1980. године. На овом факултету остаје до одаска у пензију 1997. године са 46 година радног стажа, од чега 40 година у области рачунарства. Био је руководилац рачунског центра Математичког института [[САНУ]] у Београду и шеф Катедре за рачунарство и информатику [[Математички факултет у Београду|Математичког факултета у Београду]] од њеног оснивања. За своја предавања писао је уџбенике, најзначајнији су били „Програмски језик Fortran IV“ и „Основи рачунарских система“. Био је ментор више докторских дисертација, међу којима су [[Војислав Стојковић]] (1981), [[Гордана Павловић-Лажетић]] (1988), [[Иван Обрадовић]] (1991), [[Душко Витас]] (1993), [[Цветана Крстев]] (1997), [[Сања Петровић]] (1997) и други. Био је редактор и рецензент Лексикона „Оксфордски Речник Рачунарства“ (превод групе од 12 преводилаца са енглеског језика Енциклопедије: ''Mr.V.Illingworth, Dictionary of Computing, 1986)'', Издавач НОЛИТ, 482 стр, формат 24, Београд, 1990. године.
 
Радио је на развоју више домаћих рачунара: [[ХРС-100]] -„Космос“ у [[Институт Михајло Пупин |Институту Михајло Пупин]] у Београду у сарадњи с Институтом за аутоматику и телемеханику из Москве, [[CER-11]] и CER-30 у [[Институт Михајло Пупин|Институту Михајло Пупин]] у Београду и [[TRS 501]] и [[TRS 511]] за потребе Творнице рачунских стројева [[TRS]] у Загребу.
 
== Спољашње везе ==
1.572.075

измена