Рекаред I — разлика између измена

Пређи на навигацију Пређи на претрагу
3 бајта уклоњена ,  пре 8 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (navodnici)
м (разне исправке; козметичке измене)
Традиционални католички извори из доба Рекаредове владавине (списи [[Гргур Турски|Гргура Турског]] и [[Исидор Севиљски|Исидора Севиљског]]) позитивно описују оштру и ревносно фанатичну политику против Јевреја<ref>-{Aloysius Ziegler, Church and State in Visigothic Spain (Washington) 1930:}- „Зиглер отворено назива визиготске краљеве ревносним фанатицима." (Bacharach 1973:11.)</ref>, ограничавајући им слободе прогласима канона и синода. Модерни историчари<ref>-{Bernard S. Bachrach, in Early Medieval Jewish Policy in Western Europe (University of Minnesota Press) 1977}-</ref><ref name="Bacharach">-{S. Bacharach, "A Reassessment of Visigothic Jewish Policy, 589-711", The American Historical Review 78.1 (February 1973), pp. 11-34.}-</ref> су поново простудирали овај став и закључили да су Визиготи били традиционално толерантни. Папа [[Гргур I]] је био убеђен да је Рекаред одбио мито које му је нудила јеврејска заједница која је била веома моћна и утицајна на целом Медитерану<ref>-{Solomon Katz, The Jews in the Visigothic and Frankish Kingdoms of Gaul and Spain (Harvard University Press) 1937 gives the broad background.}-</ref>, а да су се Рекаредови закони побринули да се деца из хришћанско-јеврејских бракова крсте, што је за Јевреје имало мало значаја, с обзиром да према јеврејским законима, ако мајка није Јеврејка, или ако јесте али је родила ван јеврејске заједнице, њено дете се ионако није сматрало Јеврејином. Рекаред је укинуо смртну казну за Јевреје осуђене за прозелитизам међу хришћанима и игнорисао је Гргуров захтев да се Јеврејима забрани трговина хришћанским робовима у Нарбону<ref name="Bacharach" />. Међу канонима пет синода који су се одржали током Рекаредове владавине, Е. А. Томсон није могао да нађе ни један који би ишао на штету Јевреја<ref>-{Thompson, The Goths in Spain (Oxford University Press) 1969:112.}-</ref>.
 
Информације о остатку Рекаредове владавине су нејасне. Исидор Севиљски хвали његову мирну владавину, милосрђе и великодушност. Вратио је велике комаде земље цркви а неке и приватним лицима које су биле конфисковане за време владавине његовог оца и основао је и саградио многе цркве и манастире. Гргур Велики, у једном писму Рекареду 599. године (Епистолас, IX, 61,121) уздиже га зато што је прихватио истинску веру и подстакао друге да то исто учине, одбивши мито које су му понудили Јевреји да ублажи законе против њих. Шаље му такође и неке реликвије: део крста на ком је распет Исус, део ланаца којима је био окован св. Петар, и неколико власи св. Јована Крститеља.
 
Рекареда је наследио његов млади син, [[Лиува II]].
{{низ|
пре=[[Леовигилд]]|
списак=[[Листа визиготских краљева|Визиготски краљ]]<br /> ([[586]]—[[601]])|
после=[[Лиува II]]}}
 
== Референце ==
{{извориreflist|2}}
 
== Спољашње везе ==
{{портал|Биографија|Историја}}
{{commonscat|Recaredo}}
* [http://www.ccel.org/w/wace/biodict/htm/iii.xviii.ii.htm Henry Wace, ''Dictionary of Christian Biography and Literature'']: Рекаред, биографија
 
[[Категорија:Визиготски краљеви]]
1.572.075

измена

Мени за навигацију