Савелије — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м r2.7.1) (Робот: додато nl:Sabellius
м Bot: Migrating 14 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q447451 (translate me)
Ред 26: Ред 26:
[[Категорија:Особе оптужене за јерес]]
[[Категорија:Особе оптужене за јерес]]


[[id:Sabellius]]
[[ca:Sabel·li]]
[[cs:Sabellius]]
[[de:Sabellius]]
[[el:Σαβέλλιος]]
[[en:Sabellius]]
[[es:Sabelio]]
[[fr:Sabellius]]
[[it:Sabellius]]
[[ja:サベリウス]]
[[nl:Sabellius]]
[[nl:Sabellius]]
[[pt:Sabélio]]
[[ru:Савеллий]]
[[sk:Sabellius]]
[[sh:Sabelije]]

Верзија на датум 8. март 2013. у 01:10

Савелије (Sabelius), познат и као Савелије Ливијски (пореклом из римске провинције Либије) је био хришћански верски мислилац из Рима с почетка 3. века.

Живот

Савелије је живео у Риму у првој половини 3. века, у време тамошњих епископа 3ефирина и Калиста (217-222). Искључен је из цркве зато што је учио да је Бог један, а не тројичан. Имао је доста присталица међу обичним народом.[1] Његово учење је осуђено као јерес на Другом васељенском сабору у Цариграду 381. године.[2]

Учење

Савелије је говорио искључиво о једном Богу позивајући се на речи из Светог писма. Сматрао је да у јеванђељима појмови Отац и Син имају исто значење: „Ја и Отац једно смо"[3]. Бог је, по њему, примио облик Исуса Христа, да би пострадао. Зато његове присталице називају патрипасијани, јер су веровали да је на крсту патио и Бог.[4]

Савелије учи да се Бог некад објављује као Отац, некад као Син, а некад као Дух. Божје лице (ипостас) Оца се губи када се јавља као Син, а опет престаје да буде син када се јавља као Дух. По њему, једно божје лице (ипостас) има једну суштину. Нема три особе, него једна, која се објављује у три облика (модуса), по чему се ово учење назива и модализам.

Модализам је облик учења о Тројству, којим се учи да је Бог један, а истовремено да су Отац, Син и Дух у потпуности божански. Учење је углавном било прихваћено од стране обичних људи, који су веровали у Христову божанственост, али и да је Бог један.[1]

Савелијани

Присталице Савелијевог учења називају савелијани или патропасијани, због тврдње да је и Отац патио у обличју Сина. Било их је доста у Месопотамији и деловима Рима. Савелијанци су говорили да је један исти Бог: Отац, Син и Свети Дух, као што су у човека: тело, душа и дух. Своје противницима тринитаристима су упућивали питање: „Једнога ли, или три Бога имамо?[4] Савелијанци у Светом писму Старог и Новог завета, налазе поткрепљење за своје тврдње. Они наводе да је Бог рекао Мојсију: „Чуј Израиљу; Господ је Бог твој једини"[5]. „Не правите себи друге богове. Нека не буде у вас нових богова"[6]. Или у Новом завету: „Ја сам у Оцу, и Отац је у мени, и нас двојица, једно смо"[7].

Епифаније Кипарски (око 315 – 403) сматра да њихова „заблуда“ потиче од Апокрифа (тајних списа), а особито из такозваног Египатског јеванђеља. Јер у њему Христ објашњава својим ученицима да су једно Отац, Син и Свети Дух.[8] Савелијани су осуђени на Другом васељенском сабору у Цариграду 381. где је такође одлучено, да они од њих, које желе да се врате у Цркву, буду третирани као многобошци, и да морају проћи све неопходне припреме за крштење.[9] [4]

Напомене

  1. ^ а б biblijske-studije .::. btrt.net & biblija-i-teologija.com | Dodatak I .::. Nauka o Trojstvu kroz povijest | Dod 1 - Nauka o Trojstvu kroz povijest
  2. ^ Цар Јутинијан - Исповедање вере
  3. ^ Јеванђеље 15:911; 10-30
  4. ^ а б в http://www.verujem.org/teologija/markion_i_savelije.htm
  5. ^ Постање б:4
  6. ^ Излазак 20:2-3
  7. ^ Јеванђеље 4:11; 0:30
  8. ^ Епифаније Кипарски, Панарион, ПГ, 1052.
  9. ^ 7. канон Другог васељенског сабора