Баскијски језик

Баскијске области у Шпанији и Француској

Баскијски дијалекти

Баскијски језик, такође еускера или баскуенсе (у прошлости познат као Еускара или Ускара), не припада породици индоевропских језика, којима се говори у највећем дијелу Европе. До сада није доказана припадност баскијског ни било којој другој језичкој породици. Данас се говори на сјеверу Шпаније, у аутономији Паис Баско, у сјеверној зони аутономије Навара и у југоисточном дјелу Француске (француски Паис Баско).

Баскијски језик је једини преромански језик који још увијек постоји на иберијском полуострву. Био је од великог утицаја за развој вокалног система шпанског, или кастиљанског језика. У првој половини XX вијека је пао у дужи период декадеције, због репресије и забране од стране шпанских власти (на челу са шпанским диктатором Франциском Франком), а и опадања интересовања међу млађим генерацијама. Крајем педесетих и почетком шездесетих година XX вијека, почиње поновни опоравак и оживљавање баскијског језика као симбола националне свијести баскијског народа.

Успостављањем демократске власти у Шпанији и новог устава 1978. године, као и статута Гернике којим се регулише власт у Паис Баску, баскијски језик постаје кослужбени језик у Шпанији и постепено се враћа у јавни живот. Јединствени баскијски језик (еускара батуа) се развија од 1968. године, из потребе сједињавања различитих дијалеката ради успостављања јединствене лингвистичке форме. Иако је скоро од настанка баскијске књижевности постојала полемика око стандардизације, тек се педесетих година XX вијека дефинитивно започело с њом. На састанку конгреса Аранђацу, 1968. године, који је сазвала Академија, направио се дефинитиван план за јединствени баскијски језик. Данас је еускара батуа званична верзија језика у образовању и књижевности, администрацији, штампи и електронским медијима.

Први записи на баскијском језику пронађени су у манастиру Сан Милан од Когоље, који се налази у Риохи (чије подручје је данас познато у свијету по одличним винима). Ту су се такође нашли и први записи кастиљанског језика. Данас се сматра да је баскијски једини језик из породице пре-индоевропских језика у западној Европи, који је преживио инвазију индоевропских језика почевши од XIII вијека п. н. е.

Од ријечи еускара су настали многи од појмова којима баскијци дефинишу сами себе, истичући њима језик који говоре, као на примјер, еускалдун (баскијац који говори баскијски као матерњи језик) или Еускалерија - земља гдје живе они који говоре баскијски, појам који се такође често користи као синоним за баскијски народ. За означавање свих других језика баскијци користе израз ердара, и за баскијца који не говори баскијски језик се користи израз ердалдун, који, иако у свом општем значењу има сличности са изразом варварин, не посједује никакве понижавајуће примјесе.

Спољашње везе

• Краћи хрватско-баскијски рјечник
• Академија баскијског језика (на енглеском)
• Етнологија: Баскијски језик (на енглеском)
• Баскијски Универзитет: Кратка граматика баскијског језика (на енглеском)