Коломан Сокол — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice
Autobot (разговор | доприноси)
м zamena kutijice; козметичке измене
Ред 18: Ред 18:
| боја = #CCCC99
| боја = #CCCC99
}}
}}
'''Коломан Сокол''' ({{јез-слк|Koloman Sokol}}; [[Липтовски Микулаш]], [[12. децембар]] [[1902]] — [[Тусон]], [[12. јануар]] [[2003]]) је био један од најзначајнијих представника [[Словачка |словачког]] сликарства и био је оснивач словачке и [[Мексико |мексичке]] графике као и аутор илустрација.
'''Коломан Сокол''' ({{јез-слк|Koloman Sokol}}; [[Липтовски Микулаш]], [[12. децембар]] [[1902]] — [[Тусон]], [[12. јануар]] [[2003]]) је био један од најзначајнијих представника [[Словачка|словачког]] сликарства и био је оснивач словачке и [[Мексико|мексичке]] графике као и аутор илустрација.


== Живот и дело==
== Живот и дело ==
После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у [[Кошице |Кошицама]] и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у [[Братислава |Братислави]]. Ликовне уметности студирао је и у [[Праг]]у и апсолвирао студијски боравак у [[Париз]]у. Добио је понуду од министарства културе и школства у [[Мексико |Мексику]] и одлази као предавач на Академију у град [[Мексико (град) |Мексико]] и ту оснива струку графике а [[1941]]. године се из здравствених разлога своје супруге пресељава у [[Њујорк]]. Излагао је у [[Мексико |Мексику]] и [[САД]].
После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у [[Кошице|Кошицама]] и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у [[Братислава|Братислави]]. Ликовне уметности студирао је и у [[Праг]]у и апсолвирао студијски боравак у [[Париз]]у. Добио је понуду од министарства културе и школства у [[Мексико|Мексику]] и одлази као предавач на Академију у град [[Мексико (град)|Мексико]] и ту оснива струку графике а [[1941]]. године се из здравствених разлога своје супруге пресељава у [[Њујорк]]. Излагао је у [[Мексико|Мексику]] и [[САД]].
После [[Други светски рат |Другог светског рата]] се враћа у [[Словачка |Словачку]] али [[1948]]. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у [[Аризона |Аризони]]. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у [[Липтовски Микулаш |Липтовском Микулашу]]. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник [[Академизам |академизма]] и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у [[Мексико |Мексику]] и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. [[1976]]. године му је угинуо његов пас по имену „Самбо“ и он је од тада користио овај псеудоним на успомену свога пса којег је волео а његови радови су добили још већу дубину.
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] се враћа у [[Словачка|Словачку]] али [[1948]]. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у [[Аризона|Аризони]]. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у [[Липтовски Микулаш|Липтовском Микулашу]]. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник [[Академизам|академизма]] и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у [[Мексико|Мексику]] и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. [[1976]]. године му је угинуо његов пас по имену „Самбо“ и он је од тада користио овај псеудоним на успомену свога пса којег је волео а његови радови су добили још већу дубину.


== Литература ==
== Литература ==
#према истоименом чланку у словачкој Википедији
# према истоименом чланку у словачкој Википедији


== Спољашње везе ==
== Спољашње везе ==

Верзија на датум 9. март 2013. у 06:51

Коломан Сокол
Лични подаци
Датум рођења12. децембар 1902.
Место рођењаЛиптовски Микулаш, Аустроугарска
Датум смрти12. јануар 2003.
Место смртиТусон, САД

Коломан Сокол (слч. Koloman Sokol; Липтовски Микулаш, 12. децембар 1902Тусон, 12. јануар 2003) је био један од најзначајнијих представника словачког сликарства и био је оснивач словачке и мексичке графике као и аутор илустрација.

Живот и дело

После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у Кошицама и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у Братислави. Ликовне уметности студирао је и у Прагу и апсолвирао студијски боравак у Паризу. Добио је понуду од министарства културе и школства у Мексику и одлази као предавач на Академију у град Мексико и ту оснива струку графике а 1941. године се из здравствених разлога своје супруге пресељава у Њујорк. Излагао је у Мексику и САД. После Другог светског рата се враћа у Словачку али 1948. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у Аризони. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у Липтовском Микулашу. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник академизма и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у Мексику и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. 1976. године му је угинуо његов пас по имену „Самбо“ и он је од тада користио овај псеудоним на успомену свога пса којег је волео а његови радови су добили још већу дубину.

Литература

  1. према истоименом чланку у словачкој Википедији

Спољашње везе