Вокатив — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додана категорија Падежи помоћу геџета HotCat |
м Bot: Migrating 41 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q185077 (translate me) |
||
| Ред 21: | Ред 21: | ||
[[Категорија:Падежи]] |
[[Категорија:Падежи]] |
||
[[bg:Звателен падеж]] |
|||
[[jv:Kasus vokatif]] |
|||
[[be-x-old:Клічны склон]] |
|||
[[bs:Vokativ]] |
|||
[[br:Troad vokativel]] |
|||
[[ca:Cas vocatiu]] |
|||
[[cs:Vokativ]] |
|||
[[da:Vokativ]] |
|||
[[de:Vokativ]] |
|||
[[el:Κλητική]] |
|||
[[en:Vocative case]] |
|||
[[es:Caso vocativo]] |
|||
[[eo:Vokativo]] |
|||
[[fr:Vocatif]] |
|||
[[gl:Vocativo]] |
|||
[[hr:Vokativ]] |
|||
[[hy:Կոչական]] |
|||
[[io:Vokativo]] |
|||
[[is:Ávarpsfall]] |
|||
[[it:Vocativo]] |
|||
[[ja:呼格]] |
|||
[[ku:Vokatîv]] |
|||
[[la:Vocativus]] |
|||
[[lv:Vokatīvs]] |
|||
[[hu:Megszólító eset]] |
|||
[[mk:Вокатив]] |
|||
[[nl:Vocatief]] |
|||
[[no:Vokativ]] |
|||
[[nn:Vokativ]] |
|||
[[pl:Wołacz]] |
|||
[[pt:Caso vocativo]] |
|||
[[ro:Cazul vocativ]] |
|||
[[ru:Звательный падеж]] |
|||
[[sk:Vokatív]] |
|||
[[sh:Vokativ]] |
|||
[[fi:Vokatiivi]] |
|||
[[sv:Vokativ]] |
|||
[[tr:Vokatif]] |
|||
[[uk:Кличний відмінок]] |
|||
[[vec:Vocativo]] |
|||
[[zh:呼格]] |
|||
Верзија на датум 9. март 2013. у 11:07
Вокатив је пети падеж у српском језику, једини независан поред номинатива. Његова функција је комуникативна јер служи за дозивање, обраћање саговорнику, скретање пажње и сл, а његова употребна вредност је апелативна. Овај падеж се у писању увек одваја зарезом, а у говору краћом паузом. На пример:
- Ана, врати се.
- Како сте, госпођо?
- Јесен стиже, дуњо моја.
Код појединих именица мушког рода у вокативу неки гласови се мењају:
- човек-човече, предраг-предраже
- стриц-стриче, кнез-кнеже, читалац-читаоче
Облик вокатива множине именица мушког рода исти је као и номинативу множине тих именица. Зато су и промене одређених гласова овде исте као у номинативу:
- момак-момци,викинг-викинзи.
Вокатив је, као и номинатив, падеж уз који не могу стајати предлози. Именице у вокативу немају посебну службу у реченици. Одговара на узвике хеј!, ој итд.
Литература
- Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288-4
