Гранулоцит — разлика између измена
м исправљање правописних и других грешака |
м Bot: Migrating 30 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q223143 (translate me) |
||
Ред 55: | Ред 55: | ||
[[Категорија:везивно ткиво]] |
[[Категорија:везивно ткиво]] |
||
[[Категорија:Ћелије везивног ткива]] |
[[Категорија:Ћелије везивног ткива]] |
||
[[ar:خلية محببة]] |
|||
[[id:Granulosit]] |
|||
[[jv:Granulosit]] |
|||
[[ca:Granulòcit]] |
|||
[[cs:Granulocyt]] |
|||
[[da:Granulocyt]] |
|||
[[de:Granulozyt]] |
|||
[[en:Granulocyte]] |
|||
[[es:Granulocito]] |
|||
[[eo:Granulocito]] |
|||
[[fa:گرانولوسیت]] |
|||
[[fr:Granulocyte]] |
|||
[[he:גרנולוציט]] |
|||
[[it:Granulocita]] |
|||
[[nl:Granulocyt]] |
|||
[[no:Granulocytt]] |
|||
[[oc:Granulocit]] |
|||
[[pl:Granulocyt]] |
|||
[[pt:Granulócito]] |
|||
[[ru:Гранулоциты]] |
|||
[[sq:Granulociti]] |
|||
[[simple:Granulocyte]] |
|||
[[sk:Granulocyt]] |
|||
[[sl:Granulocit]] |
|||
[[fi:Jyvässolu]] |
|||
[[sv:Granulocyt]] |
|||
[[th:แกรนูโลไซต์]] |
|||
[[tr:Granülosit]] |
|||
[[uk:Гранулоцити]] |
|||
[[zh:粒细胞]] |
Верзија на датум 10. март 2013. у 13:54
Гранулоцит или грануларни леукоцит је врста леукоцита који у цитоплазми има грануле и једро подељено на режњеве. У гранулама се налазе бројни хидролитички ензими па се оне могу сматрати лизозомима. Према начину бојења, бојење по Романовском, гранула разликују се три типа гранулоцита:
- хетерофилни (полиморфонуклеарни)
- еозинофилни
- базофилни.
Хетерофилни гранулоцити
У организму човека чине 50-70% свих леукоцита па тиме представљају најбројнију врсту леукоцита. Представљају, првенствено у односу на бактерије, прву одбрамбену линију организма. Врше фагоцитозу бактерија, вируса као и остатака мртвих ћелија. Облик ћелије је округласто-амебоидан са кратким цитоплазматским наставцима на (сличним микроресицама) површини. Једро је обично трорежњевито, мада се код младих и старих разликује. Тако млади имају два режња, док старије ћелије могу имати и пет.
Грануле им се боје мешавином базних (метиленско плаво или азури) и киселих боја (еозин). Погрешно се често називају неутрофилним гранулоцитима што би могло да се протумачи да се или боје неутралним бојама, или да су неутрални према базним и киселим бојама. Оба тумачења су нетачна.
Садрже два типа гранула које су опкољене мембранама:
- специфичне грануле садрже:
- азурофилне грануле у којима се налазе:
- киселе фосфатазе
- арил-сулфатазе
- еластазе и др.
- нуклеотидазе
- колагеназе и др.
Веома су кратког века, у крви човека њихов полуживот износи 6-7 часова, док је у везивном ткиву нешто дужи (1-4 дана).
Еозинофилни (ацидофилни) гранулоцити
Показују ацидофилију (еозинофилију) јер се грануле у њиховој цитоплазми се боје киселим бојама. Од укупне количине леукоцита у крви човека они чине 1-4%. Стварају се у коштаној сржи. У крви проводе 6'- 10 часова после чега прелазе у ткива где опстају 8 - 12 дана.
По спољашњој морфологији и величини личе на хетерофилне гранулоците, округлог су облика и на површини имају кратке наставке сличне микроресицама. Једро има два режња, а нема једарцета. Постављено је ексцентрично и са више хетерохроматина.
Грануле су крупније него код хетерофилних гранулоцита и слично њима садрже хидролитичке ензиме. У њиховом матриксу налази се паракристално тело кога образује основни протеин отрован за неке цревне паразите. Отуда способност ових гранулоцита да отклањају паразитске црве (Schizostoma) и праживотиња. Осим тога учествују и у алергијским реакцијама тако што фагоцитирају и одстрањују комплексе антиген-анитело који се образују код астме поленске кијавице
Базофилни гранулоцити
Представљају најмање бројне леукоците, округластог облика са ретким цитоплазматичним наставцима на површини. једро је потковичастог облика и ексцентрично постављено. Грануле су крупне и боје се базним бојама (метиленско плаво или азури) па ћелије показују базофилију. У гранулама се налазе материје као у мастоцитима, какве су нпр. хепарин, хистамин и др. Осим по структури слични су са мастоцитима и по функцији па тако учествују у тренутним алергијским реакцијама.
Литература
- Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001
- Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
- Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
- Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, Београд, 1989.
- Поповић С: Ембриологија човека, Дечје новине, Београд, 1990.
- Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
- Hale. W, G, Morgham, J, P: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
- Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995.