Предзнак (музика) — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м разне исправке; козметичке измене
Ред 1: Ред 1:
У [[музичка нотација|музичкој нотацији]], '''предзнак''' је [[знаци|знак]] којим се [[нота]] сваког основног [[тон]]а може повисити или снизити.<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић] - [[Властимир Перичић|Властимир Перичић]], [http://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ ''Основи теорије музике'']</ref><ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iii/ Школа за кларинет: ''Учим кларинет III'']</ref>
У [[музичка нотација|музичкој нотацији]], '''предзнак''' је [[знаци|знак]] којим се [[нота]] сваког основног [[тон]]а може повисити или снизити.<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић] - [[Властимир Перичић]], [http://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ ''Основи теорије музике'']</ref><ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/339-2/ucim-klarinet-iii/ Школа за кларинет: ''Учим кларинет III'']</ref>


Зависно од употребе, предзнаци могу бити:
Зависно од употребе, предзнаци могу бити:
Ред 5: Ред 5:
:1. '''''Случајни''''' или '''''акциденталије''''' ({{jez-fr|accidents}}, {{jez-eng-lat|accidentals}}, {{jez-it|accidenti}}, {{jez-nem|Akzidentien}} или {{jez-lat|accidens}} = случај).<ref name="Vlasta">[[Властимир Перичић]], [[Vlastimir Peričić#Knjige|''Вишејезични речник музичких термина'']]</ref> Они се пишу ''само испред ноте'', на истој линији или празнини и односе се само на истоимене ноте у том такту [[Датотека:C sharp.png|60px|]] .
:1. '''''Случајни''''' или '''''акциденталије''''' ({{jez-fr|accidents}}, {{jez-eng-lat|accidentals}}, {{jez-it|accidenti}}, {{jez-nem|Akzidentien}} или {{jez-lat|accidens}} = случај).<ref name="Vlasta">[[Властимир Перичић]], [[Vlastimir Peričić#Knjige|''Вишејезични речник музичких термина'']]</ref> Они се пишу ''само испред ноте'', на истој линији или празнини и односе се само на истоимене ноте у том такту [[Датотека:C sharp.png|60px|]] .


:2. [[Предзнаци уз кључ|'''''Стални''''' или '''''предзнаци уз кључ''''' или '''''арматура''''']] ({{jez-fr|arm[at]ure}}, {{jez-eng-lat|key signature}}, {{jez-it|armatura}}, {{jez-nem|Vorzeichen}})<ref name="Vlasta"></ref>. Ови предзнаци се пишу само ''иза нотног клуча'' и важе ''стално'' за све истоимене ноте у композицији. Представљају [[тоналитет]] композиције [[Датотека:E major (C sharp minor).png|100px|]] .
:2. [[Предзнаци уз кључ|'''''Стални''''' или '''''предзнаци уз кључ''''' или '''''арматура''''']] ({{jez-fr|arm[at]ure}}, {{jez-eng-lat|key signature}}, {{jez-it|armatura}}, {{jez-nem|Vorzeichen}})<ref name="Vlasta"/>. Ови предзнаци се пишу само ''иза нотног клуча'' и важе ''стално'' за све истоимене ноте у композицији. Представљају [[тоналитет]] композиције [[Датотека:E major (C sharp minor).png|100px|]] .


:3. '''''Подсетнички''''' или '''''сигурносни'''''. Ови предзнаци стоје испред ноте ''у загради'' и ''подсећају'' [[извођач]]а да неки знак још ''важи'': [[Датотека:Sigurnosni predznak 2.jpg|135px|]] или ''не важи'': [[Датотека:Sigurnosni predznak 1.jpg|200px|]].
:3. '''''Подсетнички''''' или '''''сигурносни'''''. Ови предзнаци стоје испред ноте ''у загради'' и ''подсећају'' [[извођач]]а да неки знак још ''важи'': [[Датотека:Sigurnosni predznak 2.jpg|135px|]] или ''не важи'': [[Датотека:Sigurnosni predznak 1.jpg|200px|]].
Ред 17: Ред 17:


== Двоструки предзнаци ==
== Двоструки предзнаци ==
* ''[[Двострука повисилица]]'' ([[File:DoubleSharp.svg|10px]] уместо <math>\sharp\sharp</math> ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели [[степен (музика)|степен]]). Бележи се испред ноте [[File:Music-doublesharp.png|50px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''исис''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''исис''''' = '''''цисис'''''; '''''ф''''' - '''''исис''''' = '''''фисис'''''; '''''г''''' - '''''исис''''' = '''''гисис''''').
* ''[[Двострука повисилица]]'' ([[Датотека:DoubleSharp.svg|10px]] уместо <math>\sharp\sharp</math> ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели [[степен (музика)|степен]]). Бележи се испред ноте [[Датотека:Music-doublesharp.png|50px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''исис''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''исис''''' = '''''цисис'''''; '''''ф''''' - '''''исис''''' = '''''фисис'''''; '''''г''''' - '''''исис''''' = '''''гисис''''').

⚫
* ''[[Двострука снизилица]]'' ( <math>\flat\flat</math> ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте [[File:Music-doubleflat.svg|50px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''eсeс''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''eсeс''''' = '''''цeсeс'''''; али '''''e''''' - '''''eсeс''''' = '''''eсeс'''''; '''''ха''''' - '''''eсeс''''' = '''''хeсeс''''', а не '''''бeсeс''''').



⚫
* ''[[Двострука снизилица]]'' ( <math>\flat\flat</math> ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте [[Датотека:Music-doubleflat.svg|50px|]] . Основном имену ноте додаје се наставак '''''eсeс''''' (нпр. '''''ц''''' - '''''eсeс''''' = '''''цeсeс'''''; али '''''e''''' - '''''eсeс''''' = '''''eсeс'''''; '''''ха''''' - '''''eсeс''''' = '''''хeсeс''''', а не '''''бeсeс''''').
* ''[[Двострука разрешница]]'' ( <math>\natural</math> <math>\natural</math> ) је знак који поништава (разрешaвa) важност претходно написане двоструке повисилицe или снизилицe. Бележи се испред ноте [[Датотека:Dupla razresnica.jpg|63px|]] .
* ''[[Двострука разрешница]]'' ( <math>\natural</math> <math>\natural</math> ) је знак који поништава (разрешaвa) важност претходно написане двоструке повисилицe или снизилицe. Бележи се испред ноте [[Датотека:Dupla razresnica.jpg|63px|]] .


==Примери са предзнацима==
== Примери са предзнацима ==
* Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота '''ф''' је повишена у ноту '''фис''': [[Датотека:Povisilica.jpg|150px|]] . Ако четврта [[Четвртина ноте|четвртина]] треба да буде нота '''ф''', онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример: [[Датотека:Povisilica & razresnica.jpg|150px|]]
* Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота '''ф''' је повишена у ноту '''фис''': [[Датотека:Povisilica.jpg|150px|]] . Ако четврта [[Четвртина ноте|четвртина]] треба да буде нота '''ф''', онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример: [[Датотека:Povisilica & razresnica.jpg|150px|]]


Верзија на датум 11. март 2013. у 04:26

У музичкој нотацији, предзнак је знак којим се нота сваког основног тона може повисити или снизити.[1][2]

Зависно од употребе, предзнаци могу бити:

1. Случајни или акциденталије (франц. accidents, engl. accidentals, итал. accidenti, нем. Akzidentien или лат. accidens = случај).[3] Они се пишу само испред ноте, на истој линији или празнини и односе се само на истоимене ноте у том такту .
2. Стални или предзнаци уз кључ или арматура (франц. arm[at]ure, engl. key signature, итал. armatura, нем. Vorzeichen)[3]. Ови предзнаци се пишу само иза нотног клуча и важе стално за све истоимене ноте у композицији. Представљају тоналитет композиције .
3. Подсетнички или сигурносни. Ови предзнаци стоје испред ноте у загради и подсећају извођача да неки знак још важи: или не важи: .

Три предзнака

  • Повисилица (крст   ) је предзнак који повишава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ис: цис, дис, еис, фис, гис, аис, хис. Повисилица се пише испред ноте . Уколико припада некој лествици, пише се иза кључа, на истој линији или празнини на којој се налази тон који треба променити.
  • Снизилица (бе   ) је предзнак који снижава тон за пола степена. Основном имену ноте додаје се наставак ес: цес, дес, ес, фес, гес, ас (уместо аес, снижени тон а изговара се „ас“ ). Снизилица се пише испред ноте или иза кључа уколико припада некој лествици.
  • Разрешница ( ) је знак којим се повишена или снижена нота враћа на првобитни, основни облик. Пише се испред ноте .

Двоструки предзнаци

  • Двострука повисилица ( уместо ) повишава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак исис (нпр. ц - исис = цисис; ф - исис = фисис; г - исис = гисис).
  • Двострука снизилица ( ) снижава ноту за два полустепена (тј. за цели степен). Бележи се испред ноте . Основном имену ноте додаје се наставак eсeс (нпр. ц - eсeс = цeсeс; али e - eсeс = eсeс; ха - eсeс = хeсeс, а не бeсeс).
  • Двострука разрешница ( ) је знак који поништава (разрешaвa) важност претходно написане двоструке повисилицe или снизилицe. Бележи се испред ноте .

Примери са предзнацима

  • Ако се у почетку такта једна нота повиси и ако се у наредним тактовим деловима појави иста та нота (једанпут, двапут...), повисилица се односи и на ту исту ноту или ноте. У наредном примеру повисилица се односи и на четврти тактов део - нота ф је повишена у ноту фис: . Ако четврта четвртина треба да буде нота ф, онда испред ње мора да се стави разрешница, као што то показује следећи пример:
  • Ако је последњи тактов део снижен (или повишен) и луком повезан за исту ноту, предзнак се не пише поново испред ноте, као што то показује следећи пример: .

Референце

Предзнак на Викимедијиној остави.
  1. ^ Радивој Лазић - Властимир Перичић, Основи теорије музике
  2. ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет III
  3. ^ а б Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Предзнак_(музика)&oldid=6849802”