Алманах — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: Селим 47 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q171341
Ред 9: Ред 9:


[[Категорија:Књижевност]]
[[Категорија:Књижевност]]

[[az:Almanax]]
[[id:Almanak]]
[[ms:Almanak]]
[[bg:Алманах]]
[[be:Альманах]]
[[be-x-old:Альманах]]
[[ca:Almanac]]
[[cv:Альманах]]
[[cs:Almanach]]
[[da:Almanak]]
[[de:Almanach]]
[[et:Almanahh]]
[[el:Αλμανάκ]]
[[en:Almanac]]
[[es:Almanaque]]
[[eo:Jarlibro]]
[[eu:Urtekari]]
[[fa:سالنما]]
[[fr:Almanach]]
[[he:אלמנך]]
[[hr:Almanah]]
[[io:Almanako]]
[[it:Almanacco]]
[[ja:生活暦]]
[[ka:ალმანახი]]
[[lv:Almanahs]]
[[lt:Almanachas]]
[[hu:Almanach]]
[[nl:Almanak]]
[[no:Almanakk]]
[[nn:Almanakk]]
[[nrm:Arménâ]]
[[pl:Almanach]]
[[pt:Almanaque]]
[[ro:Almanah]]
[[ru:Альманах]]
[[sq:Almanaku]]
[[sk:Almanach]]
[[sl:Almanah]]
[[fi:Almanakka]]
[[sv:Almanacka]]
[[ti:ኣልማናክ]]
[[vi:Almanac]]
[[tr:Almanak]]
[[uk:Альманах]]
[[wa:Årmonak]]
[[zh:年鑑]]

Верзија на датум 11. март 2013. у 22:23

АЛМАНАХ (ар.) — првобитно астрономски календар, данас књижевни, политички и модни зборник; збирка ауторских приноса. Издавач или уредник не стичу његовим објављивањем ауторско право над прилозима, већ њима и даље слободно располажу аутори. Код Срба их почиње 1815. године Димитрије Давидовић Забавником, а наставља Вук Караџић Даницом 1826. Најпознатија поред ње била је Српска пчела (1830-1841) Павла Стаматовића, а најдуже излазио и много читан Љубитељ просвештенија, настављен у Српско-далматинском магазину (1836-1869, 1897) У Босни фра Иван Јукић покренуо Босанског пријатеља (1850). Између два свјетска рата излазили су Братство (издавач Друштво светог Саве од 1887) и Годишњица Николе Чупића (од 1877) са популарним и научним садржајем. Већ тада замјењују алманах календари, који се труде да имају што обилатији садржај и нове и оригиналније прилоге. Послије Другог свјетског рата издавање алманаха је ријетко.

Познат по старини и прецизности био је Алманах Гота, који је излазио у Готи на француском и немачком језику од 1763. и доносио административне и статистичке податке о разним државама и генеалогије владарских и кнеженских породицâ. Послије Првог свјетског рата изгубио од свог значаја.

Литература: Општи енциклопедиски лексикон Свезнање, Београд, 1937, 53.

Спољашње везе