Јонија — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м navodnici
м Бот: Селим 42 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q620874
Ред 41: Ред 41:
[[Категорија:Римске провинције]]
[[Категорија:Римске провинције]]
[[Категорија:Античка Грчка]]
[[Категорија:Античка Грчка]]

[[az:İoniya]]
[[id:Ionia]]
[[bg:Йония]]
[[br:Ionia]]
[[ca:Jònia]]
[[cy:Ionia]]
[[de:Ionien]]
[[et:Joonia]]
[[el:Ιωνία]]
[[en:Ionia]]
[[es:Jonia]]
[[eo:Ionio]]
[[eu:Jonia]]
[[fa:ایونیا]]
[[fr:Ionie]]
[[gl:Xonia]]
[[he:איוניה]]
[[hr:Jonija]]
[[is:Jónía]]
[[it:Ionia]]
[[ja:イオニア]]
[[sw:Ionia]]
[[ko:이오니아]]
[[la:Ionia]]
[[lt:Jonija]]
[[mr:आयोनिया]]
[[nl:Ionië]]
[[no:Jonia]]
[[pl:Jonia]]
[[pt:Jônia]]
[[ro:Ionia]]
[[ru:Иония]]
[[simple:Ionia]]
[[sk:Iónia]]
[[sl:Jonija]]
[[sh:Jonija]]
[[fi:Joonia]]
[[sv:Jonien]]
[[th:ไอโอเนีย]]
[[tr:İyonya]]
[[uk:Іонія]]
[[zh:愛奧尼亞]]

Верзија на датум 13. март 2013. у 17:02

Древна област Анадолије
Јонија (Ἰωνία)
Делос, бивши центар Јоније
Положај Западна Анадолија
Држава постојала: 7-6. век п. н. е. (као Јонска лига)
Језик Јонски грчки
Највећи град Делос
Персијска сатрапијка Јонија (сатрапија)
римска провинција Азија
Локација Јоније

Јонија (грч. Ἰωνία) била је област на централној обали Анадолије у данашњој Турској, најближа Измиру, односно историјској Смирни. Састојала се од најсевернијих делова Јонске Лиге коју су чинила грчка насеља. Никада није била јединствена држава, а име је добила по племену Јоњана који су у архајском периоду настанили обале и острва Егејског мора. Јонске државе су се јонскима сматрале на темељу традиције и коришћења источногрчког дијалекта.

Ужа Јонија се састојала од уског обална појаса од Фокеје на северу крај ушћа реке Хермо (данас Гедиз), до Милета на југу крај ушћа реке Маеандер, те је такође укључивала острва Хиос и Самос. Граничила се са Еолијом на северу, Лидијом на истоку и Каријом на југу. Градови у тој регији су играли важну улогу у сукобу Персијског царства и Грка.

Према грчком предању, градове Јоније су основали колонисти с друге стране Егејског мора. Њихово насељавање се повезује с легендарном историјом јонског народа у Атици, односно с тиме да су колонисте водили Нелеј и Андрокло, синови Кодра, посљедњег краља Атине. У складу с тиме се „јонска миграција“, као што су је назвали каснији хронолози, датирала сточетрдесет година након тројанског рата, односно шездесет година након повратка Хераклида на Пелопонез.