Хроматин — разлика између измена

 

Хроматин се састоји од:

* мале количине [[РНК]] и

# [[хистони|хистона]] и

 

 

Према јачини бојења разликују се две врсте хроматина:

Еухроматин је дифузан (расплинут – мање су збијени навоји ДНК) па је услед тога светлије обојен и активан у транскрипцији. Ћелије које интензивно синтетишу неки [[протеин]] имају мало хетерохроматина, а доста еухроматина – њихова једра су светлија.

 

 

Нa основу молекулске масе ДНК и податка да један пуни завој има дужину од 3,4 nm, лако се може израчунати укупна дужина испружене дволанчане завојнице ДНК у некој ћелији. Тако, укупна дужина дволанчене ДНК у једној ћелији [[човек]]а износи око 2 -{m}-. Треба имати у виду да је пречник типичне ћелије око 20 μm, а њеног једра 5-10 μm. Наведени примери јасно указују да ДНК мора бити веома чврсто упакована да би се уопште могла сместити у ћелију. То подразумева да, поред секундарне структуре, постоје и други нивои организације ДНК. И, заиста, у свим ћелијама ДНК је суперспирализована, што значи да је двострука спирала још много пута испресавијана и чврсто упакована. У том паковању учествују протеини са којима је [[ДНК]] чврсто везана.

 

==Литература==

* Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.

* Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.

* Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.

 

== Спољашње везе ==

 

[[Категорија:Цитологија]]