Пређи на садржај

Хроматин — разлика између измена

15 бајтова додато ,  пре 9 година
м
разне исправке; козметичке измене
м (Bot: Migrating 41 interwiki links, now provided by Wikidata on d:q180951 (translate me))
м (разне исправке; козметичке измене)
'''Хроматин''' се уочава у интерфазном једру (то је једро ћелије која није у деоби, већ се налази у [[интерфаза|интерфази]] ). Он је у облику хроматинских влакана која се, када се обраде одређеним [[ензим]]има, виде као ниска перли. Током ћелијске деобе долази до кондезовања хроматинских влакана тако да она постају самостална телашца – [[хромозом]]и. Назив хроматина (хромозома) потиче од грчке речи chromos што значи боја, односно, лепо се боји одређеним базним бојама.
 
Хроматин се састоји од:
* [[ДНК]],
* мале количине [[РНК]] и
* две врсте [[протеин]]а:
# [[хистони|хистона]] и
# [[нехистонски протеини|нехистонских протеина]].
 
== Врсте ==
 
Према јачини бојења разликују се две врсте хроматина:
Еухроматин је дифузан (расплинут – мање су збијени навоји ДНК) па је услед тога светлије обојен и активан у транскрипцији. Ћелије које интензивно синтетишу неки [[протеин]] имају мало хетерохроматина, а доста еухроматина – њихова једра су светлија.
 
== Структура хроматинских нити ==
[[СликаДатотека:Chromatin Structures.png|мини|360п|Структура хроматина: [[ДНК]], [[нуклеозом]]и, [[соленоидне структуре (хроматин)|соленоидне структуре]], петље, траке, [[метафазни хромозом]]]]
 
Нa основу молекулске масе ДНК и податка да један пуни завој има дужину од 3,4 nm, лако се може израчунати укупна дужина испружене дволанчане завојнице ДНК у некој ћелији. Тако, укупна дужина дволанчене ДНК у једној ћелији [[човек]]а износи око 2 -{m}-. Треба имати у виду да је пречник типичне ћелије око 20 μm, а њеног једра 5-10 μm. Наведени примери јасно указују да ДНК мора бити веома чврсто упакована да би се уопште могла сместити у ћелију. То подразумева да, поред секундарне структуре, постоје и други нивои организације ДНК. И, заиста, у свим ћелијама ДНК је суперспирализована, што значи да је двострука спирала још много пута испресавијана и чврсто упакована. У том паковању учествују протеини са којима је [[ДНК]] чврсто везана.
 
==Литература==
 
* Туцић, Н, Матић, Гордана: О генима и људима, Центар за примењену психологију, Београд, 2002.
* Маринковић, Д, Туцић, Н, Кекић, В: Генетика, [[Научна књига]], Београд
* Татић, С, Костић, Г, Татић, Б: Хумани геном, ЗУНС, Београд, 2002.
* Матић, Гордана: основи молекуларне биологије, Завет, Београд, 1997.
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.bionet-skola.com/w/Hromatin#Nukleozom BioNet Škola]
 
* [http://www.bionet-skolachromatin.com/w/Hromatin#Nukleozomco.uk Recent chromatin publications BioNetand Školanews]
*[http://www.chromatin.co.uk Recent chromatin publications and news]
 
[[Категорија:Цитологија]]
363.220

измена