Сана — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене Joksimovicsana (разговор) на последњу измену корисника Micki
м razne ispravke 6; козметичке измене
Ред 24: Ред 24:
Сана настаје од три јака крашка врела, на висоравни код села [[Доња Пецка]] и [[Јасенови Потоци]], и крака под именом [[Корана (Мркоњић Град)|Корана]]. Након отприлике 1,5 километар, испод Трбовог дола, три врела се спајају у један ток.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Pecka-puna-uspomena.lt.html Пецка пуна успомена], приступ 9. октобар 2010.</ref>
Сана настаје од три јака крашка врела, на висоравни код села [[Доња Пецка]] и [[Јасенови Потоци]], и крака под именом [[Корана (Мркоњић Град)|Корана]]. Након отприлике 1,5 километар, испод Трбовог дола, три врела се спајају у један ток.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/region/Pecka-puna-uspomena.lt.html Пецка пуна успомена], приступ 9. октобар 2010.</ref>


==Ток==
== Ток ==
===Извор—Кључ===
=== Извор—Кључ ===
У доњем току, од извора па све до [[Кључ (град)|Кључ]]а, Сана је веома хладна и чиста ријека. Сана се у доњем дијелу тока може окарактерисати као крашка ријека, али не у толикој мјери колико остале крашке ријеке, као нпр. [[Уна]].
У доњем току, од извора па све до [[Кључ (град)|Кључ]]а, Сана је веома хладна и чиста ријека. Сана се у доњем дијелу тока може окарактерисати као крашка ријека, али не у толикој мјери колико остале крашке ријеке, као нпр. [[Уна]].


===Кључ—Сански Мост===
=== Кључ—Сански Мост ===
У овом дијелу тока Сана се може окарактерисати као прелазна ријека, јер током од [[Кључ (град)|Кључ]]а перма [[Сански Мост|Санском Мосту]] има све мање одлика крашке ријеке. У том дијелу тока, у мјесту [[Врхпоље]], Сана прима своју највећу притока, ријеку [[Саница (река)|Саницу]] која дотиче из правца [[Грмеч]]а.
У овом дијелу тока Сана се може окарактерисати као прелазна ријека, јер током од [[Кључ (град)|Кључ]]а перма [[Сански Мост|Санском Мосту]] има све мање одлика крашке ријеке. У том дијелу тока, у мјесту [[Врхпоље]], Сана прима своју највећу притока, ријеку [[Саница (река)|Саницу]] која дотиче из правца [[Грмеч]]а.


===Сански Мост—Приједор===
=== Сански Мост—Приједор ===
Од извора, до [[Сански Мост|Санског Моста]] дужина тока износи 72 км, а разлика надморске висине је 262,52 м. Остатак пада, од [[Сански Мост|Санског Моста]], кроз [[Приједор]], до [[Нови Град|Новог Града]], износи 41,21 м. Од Санског Моста па даље, Сана губи све одлике крашке ријеке и поприма одлике нормалног ријечног тока.
Од извора, до [[Сански Мост|Санског Моста]] дужина тока износи 72 км, а разлика надморске висине је 262,52 м. Остатак пада, од [[Сански Мост|Санског Моста]], кроз [[Приједор]], до [[Нови Град|Новог Града]], износи 41,21 м. Од Санског Моста па даље, Сана губи све одлике крашке ријеке и поприма одлике нормалног ријечног тока.


===Приједор—Нови Град===
=== Приједор—Нови Град ===
Све до [[Приједор]]а, ток ријеке Сане задржава правац од југа према сјеверу. У Приједору Сана прави угао од тачно 90 степени и отиче на запад према [[Нови Град|Новом Граду]]. 300 -{m}- прије него што промјени ток према западу, у Сану се улијева њена десна притока [[Гомјеница (река)|Гомјеница]].
Све до [[Приједор]]а, ток ријеке Сане задржава правац од југа према сјеверу. У Приједору Сана прави угао од тачно 90 степени и отиче на запад према [[Нови Град|Новом Граду]]. 300 -{m}- прије него што промјени ток према западу, у Сану се улијева њена десна притока [[Гомјеница (река)|Гомјеница]].


Ред 43: Ред 43:
На самом улазу у [[Нови Град]] налази се и ушће Сане у [[Уна|Уну]].
На самом улазу у [[Нови Град]] налази се и ушће Сане у [[Уна|Уну]].


==Притоке==
== Притоке ==
{{Сана}}
{{Сана}}


== Референце ==
== Референце ==
{{Commonscat|Sana River}}
{{Commonscat|Sana River}}
{{извори}}
{{reflist}}


[[Категорија:Општина Мркоњић Град]]
[[Категорија:Општина Мркоњић Град]]

Верзија на датум 23. март 2013. у 21:30

Сана
Сана код Доњих Врбљана
Опште информације
Дужина146,2 km
СливЦрноморски
Водоток
ИзворДоња Пецка
УшћеУна
Река на Викимедијиној остави

Сана је ријека у Босанској Крајини, извире у општини Мркоњић Град, дуга је 146 км, са површином слива од 3370 км². Улијева се у ријеку Уну, код Новог Града. Легенда каже да су јој име дали још стари Латини због њеног љековитог дејства и чистоће (лат. sano, sanare = лијечити).

Сана настаје од три јака крашка врела, на висоравни код села Доња Пецка и Јасенови Потоци, и крака под именом Корана. Након отприлике 1,5 километар, испод Трбовог дола, три врела се спајају у један ток.[1]

Ток

Извор—Кључ

У доњем току, од извора па све до Кључа, Сана је веома хладна и чиста ријека. Сана се у доњем дијелу тока може окарактерисати као крашка ријека, али не у толикој мјери колико остале крашке ријеке, као нпр. Уна.

Кључ—Сански Мост

У овом дијелу тока Сана се може окарактерисати као прелазна ријека, јер током од Кључа перма Санском Мосту има све мање одлика крашке ријеке. У том дијелу тока, у мјесту Врхпоље, Сана прима своју највећу притока, ријеку Саницу која дотиче из правца Грмеча.

Сански Мост—Приједор

Од извора, до Санског Моста дужина тока износи 72 км, а разлика надморске висине је 262,52 м. Остатак пада, од Санског Моста, кроз Приједор, до Новог Града, износи 41,21 м. Од Санског Моста па даље, Сана губи све одлике крашке ријеке и поприма одлике нормалног ријечног тока.

Приједор—Нови Град

Све до Приједора, ток ријеке Сане задржава правац од југа према сјеверу. У Приједору Сана прави угао од тачно 90 степени и отиче на запад према Новом Граду. 300 m прије него што промјени ток према западу, у Сану се улијева њена десна притока Гомјеница.

До рата у БиХ, фабрика папира у Приједору, Целпак, испуштала је отпадне воде на изласку Сане из града, тако да се даљи ток ријеке, до Новог Града, сматрао загађеним. У рату и након рата, па све до данас, фабрика је угашена, а испуштање отпадних вода одвија се у много мањој мјери.

У другој половини тока између Приједора и Новог Града, Сана представља границу између два историјиска региона, Поткозарја и Подгрмеча.

На самом улазу у Нови Град налази се и ушће Сане у Уну.

Притоке

Референце

  1. ^ Пецка пуна успомена, приступ 9. октобар 2010.