М4 Шерман — разлика између измена

| споредно= митраљез .50 [[Browning М2]] (12.7 -{mm}-)<br /> два митраљеза .30 [[Browning М1919]] (7.62 -{mm}-)

== Опрема ==

[[СликаДатотека:M4-Sherman tank-European theatre.jpg|мини|300п|M4 Шерман на бојишту у Европи]]

Основно наоружање овог тенка је чинио топ од 75 -{mm}-, који се могао без проблема носити с оклопом тенкова [[Панцер III]] и [[Панцер IV]] на задовољавајућој удаљености, док је могао постизати уништавајуће резултате против [[Панцер VI Тигар|Панцер VI]] Тигра само у најближој борби, и то само на бочном или задњем оклопу. Конструкцијска грешка Шермана је била његова лака запаљивост у случају да било какав пројектил успе и у најмањој мери да пробије оклоп. Из тог разлога првобитни оклоп од 50 -{mm}- је увећан на 75 -{mm}-, али то није било довољно, тако да крај рата ови тенкови дочекују носећи на себи песак и челичне плоче од непријатељских тенкова како би смањили могућност пробоја властитог лошег оклопа. Посебна верзија 'Џамбо' развијена је с додатним оклопом како би предводила оклопне колоне и служила као мамац за противоклопне топове.

Разлог за то је била његова грешка у конструкцији која би доводила до запаљења муниције која није била заштићена у мокрим магацинима (магацини за муницију окружени водом), што је резултирало запаљењем 60% погођених тенкова. С увођењем мокрих магацина тај број пада на само 10%, али због одлуке да се ради лакше логистике у тенкове ставља додатна муниција изван мокрих магацина, постотак поновно расте.

За реални приказ ефикасности М4 Шермана у бици најбоље нам могу послужити јавности доступни подаци америчке [[3. оклопна дивизија |3. оклопне дивизије]]. Почетни број тенкова Шерман с којима ова јединица долази 1944. године у Европу је 232. Током раздобља краћег од десет месеци њој је потпуно уништено 648 тенка, док је још 700 Шермана било накратко избачено из борбе и послато у позадину на поправке.<ref>{{Cite book|last= Belton |first= Cooper |authorlink= |coauthors= |title=Death Traps |year= 1998 |url= |publisher= |location= |id= |isbn = 978-0-89141-814-6}}</ref> То значи да је у просеку сваки од 232 почетна Шермана био потпуно или делимично уништен више од 6 пута у тако кратком временском раздобљу, када су Американци имали потпуну ваздушну контролу бојног поља. Још један од узрока катастрофалних резултата ових тенкова је била необученост посаде; војници су често са једним даном обуке управљања тенком слати у борбу.

=== Употреба након рата ===

{{извориreflist}}