Сафир—Симпсонова скала урагана — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Бот: Селим 34 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q205801
м formatiranje; козметичке измене
Ред 5: Ред 5:
|- style="background:#{{Боја олује|cat5}};"
|- style="background:#{{Боја олује|cat5}};"
! Пет
! Пет
| ≥70&nbsp;[[брзина|м/с]], ≥137&nbsp;[[чвор (брзина)|чв.]]<br>≥157&nbsp;[[миља|м/ч]], ≥252&nbsp;[[брзина|км/ч]]
| ≥70&nbsp;[[брзина|м/с]], ≥137&nbsp;[[чвор (брзина)|чв.]]<br />≥157&nbsp;[[миља|м/ч]], ≥252&nbsp;[[брзина|км/ч]]
|- style="background:#{{Боја олује|cat4}};"
|- style="background:#{{Боја олује|cat4}};"
! Четири
! Четири
| 58-70&nbsp;м/с, 113–136&nbsp;чв.,<br>130–156&nbsp;м/ч, 209–251&nbsp;км/ч
| 58-70&nbsp;м/с, 113–136&nbsp;чв.,<br />130–156&nbsp;м/ч, 209–251&nbsp;км/ч
|- style="background: #{{Боја олује|cat3}}"
|- style="background: #{{Боја олује|cat3}}"
! Три
! Три
| 50-58&nbsp;м/с, 96–112&nbsp;чв.<br>111–129&nbsp;м/ч, 178–208&nbsp;км/ч
| 50-58&nbsp;м/с, 96–112&nbsp;чв.<br />111–129&nbsp;м/ч, 178–208&nbsp;км/ч
|- style="background: #{{Боја олује|cat2}}"
|- style="background: #{{Боја олује|cat2}}"
! Два
! Два
| 43-49&nbsp;м/с, 83–95&nbsp;чв.<br>96–110&nbsp;м/ч, 154–177&nbsp;км/ч
| 43-49&nbsp;м/с, 83–95&nbsp;чв.<br />96–110&nbsp;м/ч, 154–177&nbsp;км/ч
|- style="background: #{{Боја олује|cat1}}"
|- style="background: #{{Боја олује|cat1}}"
! Један
! Један
| 33-42&nbsp;м/с, 64–82&nbsp;чв.<br>74–95&nbsp;м/ч, 119–153&nbsp;км/ч
| 33-42&nbsp;м/с, 64–82&nbsp;чв.<br />74–95&nbsp;м/ч, 119–153&nbsp;км/ч
|-
|-
! colspan="2"|Додатна класификација
! colspan="2"|Додатна класификација
|- style="background: #{{Боја олује|storm}}"
|- style="background: #{{Боја олује|storm}}"
! Тропска<br>олуја
! Тропска<br />олуја
| 18-32&nbsp;м/с, 35–63&nbsp;чв.<br>39–73&nbsp;м/ч, 63–118&nbsp;км/ч
| 18-32&nbsp;м/с, 35–63&nbsp;чв.<br />39–73&nbsp;м/ч, 63–118&nbsp;км/ч
|- style="background: #{{Боја олује|depression}}"
|- style="background: #{{Боја олује|depression}}"
! Тропски<br>циклон
! Тропски<br />циклон
| <17&nbsp;м/с, <34&nbsp;чв.,<br><38&nbsp;м/ч, <62&nbsp;км/ч
| <17&nbsp;м/с, <34&nbsp;чв.,<br /><38&nbsp;м/ч, <62&nbsp;км/ч
|}<noinclude>
|}<noinclude>
'''Сафир-Симпсонова скала урагана''' ({{јез-енгл|Saffir–Simpson Hurricane Scale}}) или скраћено -{SSHS}- је класификација [[ураган]]а [[западна хемисфера|западне хемисфере]] према максималној непрекидној брзини кретања [[ветар|ветра.]] Да би неки ветар био у категорији урагана његова [[брзина]] мора бити минимум 119 км/ч. Највећа категорија 5, припада ураганима чија је брзина већа од 252 км/ч. Ова скала је погодна за одређивање потенцијалне штете и утицаја [[поплава]] изазваних падавинама.
'''Сафир-Симпсонова скала урагана''' ({{јез-енгл|Saffir–Simpson Hurricane Scale}}) или скраћено -{SSHS}- је класификација [[ураган]]а [[западна хемисфера|западне хемисфере]] према максималној непрекидној брзини кретања [[ветар|ветра.]] Да би неки ветар био у категорији урагана његова [[брзина]] мора бити минимум 119 км/ч. Највећа категорија 5, припада ураганима чија је брзина већа од 252 км/ч. Ова скала је погодна за одређивање потенцијалне штете и утицаја [[поплава]] изазваних падавинама.


==Настанак скале==
== Настанак скале ==
Скала је настала [[1971.]] године захваљујући цивилном инжењеру [[Херберт Сафир|Херберту Сафиру]] и [[Боб Симпсон|Бобу Симпсону]], метеорологу који је у то време био директор „Националног центра за урагане [[САД]]“. Првобитну скалу осмислио је Сафир према угледу на Рихтерову скалу, доделивши јој пет категорија. Прво јавно приказивање уследило је [[1973.]] године, а у употребу је ушла годину дана касније.
Скала је настала [[1971.]] године захваљујући цивилном инжењеру [[Херберт Сафир|Херберту Сафиру]] и [[Боб Симпсон|Бобу Симпсону]], метеорологу који је у то време био директор „Националног центра за урагане [[САД]]“. Првобитну скалу осмислио је Сафир према угледу на Рихтерову скалу, доделивши јој пет категорија. Прво јавно приказивање уследило је [[1973.]] године, а у употребу је ушла годину дана касније.


==Додатна подела==
== Додатна подела ==
===Тропски циклон===
=== Тропски циклон ===
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
! style="background: #{{Боја олује|subdepression}}; text-align: center;" colspan="5" | Тропски&nbsp;циклон
! style="background: #{{Боја олује|subdepression}}; text-align: center;" colspan="5" | Тропски&nbsp;циклон
Ред 39: Ред 39:
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
| <17 м/с || <34 чв.
| <17 м/с || <34 чв.
| rowspan = 4 style = "text-align: center; font-size: 80%; width:142px" | [[File:TD7(1999).JPG|140px]]<br />Тропски циклон
| rowspan = 4 style = "text-align: center; font-size: 80%; width:142px" | [[Датотека:TD7(1999).JPG|140px]]<br />Тропски циклон
|-
|-
| <62&nbsp;км/ч || <38&nbsp;м/ч
| <62&nbsp;км/ч || <38&nbsp;м/ч
Ред 45: Ред 45:
Тропски циклон или тропска депресија је организовани систем облака са деифинисаном циркулацијом и максималном брзином ветрова до 62 км/ч. Нема формирано око олује у средишту и најчешће није спиралног облика. Будући да је у оквиру њега низак притисак назива се депресија или циклон. Одликује се изузетно снажним кишама и пљусковима, без значајних оштећења.<ref name="AOML FAQ B2">{{cite web|author=Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory, Hurricane Research Division|title=Frequently Asked Questions: What are the upcoming tropical cyclone names?|publisher=National Oceanic and Atmospheric Administration|accessdate=2006-12-11|url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/B2.html}}</ref>
Тропски циклон или тропска депресија је организовани систем облака са деифинисаном циркулацијом и максималном брзином ветрова до 62 км/ч. Нема формирано око олује у средишту и најчешће није спиралног облика. Будући да је у оквиру њега низак притисак назива се депресија или циклон. Одликује се изузетно снажним кишама и пљусковима, без значајних оштећења.<ref name="AOML FAQ B2">{{cite web|author=Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory, Hurricane Research Division|title=Frequently Asked Questions: What are the upcoming tropical cyclone names?|publisher=National Oceanic and Atmospheric Administration|accessdate=2006-12-11|url=http://www.aoml.noaa.gov/hrd/tcfaq/B2.html}}</ref>
{{Clear}}
{{Clear}}
===Тропска олуја===
=== Тропска олуја ===
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
! style="background: #{{Боја олује|subtropical}}; text-align: center;" colspan="5" | Тропска&nbsp;олуја
! style="background: #{{Боја олује|subtropical}}; text-align: center;" colspan="5" | Тропска&nbsp;олуја
Ред 51: Ред 51:
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
| 18-32 м/с || 35-63 чв.
| 18-32 м/с || 35-63 чв.
| rowspan = 4 style = "text-align: center; font-size: 80%; width:142px" | [[File:Agatha 29 May 2010.jpg|140px]]<br />Тропска олуја Агата
| rowspan = 4 style = "text-align: center; font-size: 80%; width:142px" | [[Датотека:Agatha 29 May 2010.jpg|140px]]<br />Тропска олуја Агата
|-
|-
| 63-118&nbsp;км/ч || 39-73&nbsp;м/ч
| 63-118&nbsp;км/ч || 39-73&nbsp;м/ч
Ред 57: Ред 57:
Тропске олује су организовани снажни системи облака са дефинисаном циркулацијом и максимналном брзином ветрова између 63 и 118 км/ч. На овом ступњу долази до формирања циклона, али се олујно око најчешће још не формира. Метеоролошке службе дају одређене називе тропски олујама. Оне се одликују изузетно снажним и обилним кишама и пљусковима, а могућа је минимална штета на слабијим објектима.<ref>{{cite web|author=National Weather Service|month=September|year=2006|title=Hurricanes... Unleashing Nature's Fury: A Preparedness Guide|publisher=National Oceanic and Atmospheric Administration|accessdate=2006-12-02|format=PDF|url=http://www.srh.noaa.gov/fwd/wcm/hurric.pdf|archiveurl = http://web.archive.org/web/20080226215213/http://www.srh.noaa.gov/fwd/wcm/hurric.pdf |archivedate = February 26, 2008|deadurl=yes}}</ref>
Тропске олује су организовани снажни системи облака са дефинисаном циркулацијом и максимналном брзином ветрова између 63 и 118 км/ч. На овом ступњу долази до формирања циклона, али се олујно око најчешће још не формира. Метеоролошке службе дају одређене називе тропски олујама. Оне се одликују изузетно снажним и обилним кишама и пљусковима, а могућа је минимална штета на слабијим објектима.<ref>{{cite web|author=National Weather Service|month=September|year=2006|title=Hurricanes... Unleashing Nature's Fury: A Preparedness Guide|publisher=National Oceanic and Atmospheric Administration|accessdate=2006-12-02|format=PDF|url=http://www.srh.noaa.gov/fwd/wcm/hurric.pdf|archiveurl = http://web.archive.org/web/20080226215213/http://www.srh.noaa.gov/fwd/wcm/hurric.pdf |archivedate = February 26, 2008|deadurl=yes}}</ref>
{{Clear}}
{{Clear}}
==Категорије==
== Категорије ==
===Категорија 1===
=== Категорија 1 ===
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
! style="background: #{{Боја олује|cat1}}; text-align: center;" colspan="5" | Категорија&nbsp;1
! style="background: #{{Боја олује|cat1}}; text-align: center;" colspan="5" | Категорија&nbsp;1
Ред 64: Ред 64:
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
| 33–42 [[брзина|м/с]] || 64–82 [[чвор (брзина)|чв.]]
| 33–42 [[брзина|м/с]] || 64–82 [[чвор (брзина)|чв.]]
| rowspan = 4 style = "text-align: center; font-size: 80%; width:142px" | [[File:Hurricane Lester 22 aug 1992 2246Z.jpg|140px]]<br />Ураган Лестер
| rowspan = 4 style = "text-align: center; font-size: 80%; width:142px" | [[Датотека:Hurricane Lester 22 aug 1992 2246Z.jpg|140px]]<br />Ураган Лестер
|-
|-
| 119–153&nbsp;км/ч || 74–95&nbsp;м/ч
| 119–153&nbsp;км/ч || 74–95&nbsp;м/ч
Ред 73: Ред 73:
'''''Изузетно снажни ветрови могу изазвати штету'''''
'''''Изузетно снажни ветрови могу изазвати штету'''''


Олује категорије 1 најчешће не изаизивају значајне структурне штете на добро зиданим објектима. Овакви ветрови могу превнути незакачене приколице и да ишчупају дрвеће слабије отпорности. Такође, долази до подизања слабих кровних конструкција на кућама, обарања црепова и слично. Приобалне поплаве и настала штета најчешће се везују за олујама категорије 1. Нестанци струје су уобичајени и могу потрајати неколико дана. Иако је ова категорија ураган најслабија, постоји могућност да дође до људских жртава.<ref name="NHC SSHS">[http://www.nhc.noaa.gov/aboutsshws.php The Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale (Experimental)] ''National Hurricane Center''. Приступљено 2009-05-15.</ref>
Олује категорије 1 најчешће не изаизивају значајне структурне штете на добро зиданим објектима. Овакви ветрови могу превнути незакачене приколице и да ишчупају дрвеће слабије отпорности. Такође, долази до подизања слабих кровних конструкција на кућама, обарања црепова и слично. Приобалне поплаве и настала штета најчешће се везују за олујама категорије 1. Нестанци струје су уобичајени и могу потрајати неколико дана. Иако је ова категорија ураган најслабија, постоји могућност да дође до људских жртава.<ref name="NHC SSHS">[http://www.nhc.noaa.gov/aboutsshws.php The Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale (Experimental)] ''National Hurricane Center''., Приступљено 15. 05. 2009.</ref>
{{Clear}}
{{Clear}}
===Категорија 2===
=== Категорија 2 ===
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
! style="background: #{{Боја олује|cat2}}; text-align: center;" colspan="5" | Категорија&nbsp;2
! style="background: #{{Боја олује|cat2}}; text-align: center;" colspan="5" | Категорија&nbsp;2
Ред 81: Ред 81:
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
| 43–49&nbsp;м/с || 83–95 чв.
| 43–49&nbsp;м/с || 83–95 чв.
| rowspan = 4 style = "font-size: 80%; text-align: center; width:142px" | [[File:Alex.A2010181.1710.250m.jpg|140px]]<br />Ураган Алекс
| rowspan = 4 style = "font-size: 80%; text-align: center; width:142px" | [[Датотека:Alex.A2010181.1710.250m.jpg|140px]]<br />Ураган Алекс
|-
|-
| 154–177&nbsp;км/ч || 96–110&nbsp;м/ч
| 154–177&nbsp;км/ч || 96–110&nbsp;м/ч
Ред 92: Ред 92:
Олује категорије 2 најчешће оштећују и подижу кровове на кућама, као и слабо причвршћена врата и прозоре. Такође, ветар ове јачине може оборити слабо причвршћену саобраћајну сигнализацију и чупати дрвеће из корена. Приколице за спавање, било да су причвршћене или не, најчешће претрпе значајну или потпуну штету. Ручно зидане куће, колибе и слично,приликом ураган друге категорије остају делимично или трајно оштећене. Мања пловила која су слабо укотвљена бивају оштећена или насукана на обалу. Вишедневан нестанак струје али и пијаће воде су уобичајени.<ref name="NHC SSHS"/>
Олује категорије 2 најчешће оштећују и подижу кровове на кућама, као и слабо причвршћена врата и прозоре. Такође, ветар ове јачине може оборити слабо причвршћену саобраћајну сигнализацију и чупати дрвеће из корена. Приколице за спавање, било да су причвршћене или не, најчешће претрпе значајну или потпуну штету. Ручно зидане куће, колибе и слично,приликом ураган друге категорије остају делимично или трајно оштећене. Мања пловила која су слабо укотвљена бивају оштећена или насукана на обалу. Вишедневан нестанак струје али и пијаће воде су уобичајени.<ref name="NHC SSHS"/>
{{Clear}}
{{Clear}}
===Категорија 3===
=== Категорија 3 ===
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
! style="background: #{{Боја олује|cat3}}; text-align: center;" colspan="5" | Категорија&nbsp;3
! style="background: #{{Боја олује|cat3}}; text-align: center;" colspan="5" | Категорија&nbsp;3
Ред 98: Ред 98:
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
| 50–58&nbsp;м/с || 96–112 чв.
| 50–58&nbsp;м/с || 96–112 чв.
| rowspan = 4 style = "font-size: 80%; text-align: center; width:142px" | [[File:Hurricane Roxanne 10 oct 1995 1855Z.jpg|140px]] <br />Ураган Роксен
| rowspan = 4 style = "font-size: 80%; text-align: center; width:142px" | [[Датотека:Hurricane Roxanne 10 oct 1995 1855Z.jpg|140px]] <br />Ураган Роксен
|-
|-
| 178–208&nbsp;км/ч || 111–129&nbsp;м/ч
| 178–208&nbsp;км/ч || 111–129&nbsp;м/ч
Ред 109: Ред 109:
Тропски циклони категорије 3 називају се правим ураганима на подручју Атлантика и Пацифика. Овакве олује праве штету на мањим кућама и нижим зградама, нарочито на онима са дрвеном структуром у основи. Грађевине са слабим темељима, као на пример приколице и слично бивају поптуно уништене, а кровови на кућама ишчупани зајено са конструкцијом. Ручно прављене куће и колибе су по правилу потпуно уништене. Поплаве у приобаљу су уобичајени. У тој зони страдају мањи објекти а виши и издржљивији остају поплављени неко време. Значајан број дрвећа и растиња ветар чупа у корену, притом чистећи значајне просторе. Нижи делови насеља остају поплављени. Делимичан до потпун нестанак стује и пијаће воде мое потрајати недељама након урагана.<ref name="NHC SSHS"/>
Тропски циклони категорије 3 називају се правим ураганима на подручју Атлантика и Пацифика. Овакве олује праве штету на мањим кућама и нижим зградама, нарочито на онима са дрвеном структуром у основи. Грађевине са слабим темељима, као на пример приколице и слично бивају поптуно уништене, а кровови на кућама ишчупани зајено са конструкцијом. Ручно прављене куће и колибе су по правилу потпуно уништене. Поплаве у приобаљу су уобичајени. У тој зони страдају мањи објекти а виши и издржљивији остају поплављени неко време. Значајан број дрвећа и растиња ветар чупа у корену, притом чистећи значајне просторе. Нижи делови насеља остају поплављени. Делимичан до потпун нестанак стује и пијаће воде мое потрајати недељама након урагана.<ref name="NHC SSHS"/>
{{Clear}}
{{Clear}}
===Категорија 4===
=== Категорија 4 ===
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
! style="background: #{{Боја олује|cat4}}; text-align: center;" colspan="5" | Категорија&nbsp;4
! style="background: #{{Боја олује|cat4}}; text-align: center;" colspan="5" | Категорија&nbsp;4
Ред 115: Ред 115:
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
| 58–70&nbsp;м/с || 113–136 чв.
| 58–70&nbsp;м/с || 113–136 чв.
| rowspan = 4 style = "font-size: 80%; text-align: center; width:142px" | [[File:Hurricane Joan 22 oct 1988 1317Z.jpg|140 px]] <br />Ураган Џоан
| rowspan = 4 style = "font-size: 80%; text-align: center; width:142px" | [[Датотека:Hurricane Joan 22 oct 1988 1317Z.jpg|140 px]] <br />Ураган Џоан
|-
|-
| 209–251&nbsp;км/ч || 130–156&nbsp;м/ч
| 209–251&nbsp;км/ч || 130–156&nbsp;м/ч
Ред 126: Ред 126:
Урагани категорије 4 доводе до рушења и оштећења зидова, као и до потпуног разарања мањи кућа и објеката. Непопрваљива штета јавља се на надстрешницама, као и на другим висећим објектима. Приколице и ручно грађене куће су поптуно уништене и сравњене са земљом. Већина стабала, осим оних најчвршћих остаје ишчупана из корена и ношена јаким ветром. Олује ове категорије изазивају јаку приобалну ерозију, а поплаве задиру дубље у копно. Потпуни нестанак струје и пијаће воде траје неколико недеља.<ref name="NHC SSHS"/>
Урагани категорије 4 доводе до рушења и оштећења зидова, као и до потпуног разарања мањи кућа и објеката. Непопрваљива штета јавља се на надстрешницама, као и на другим висећим објектима. Приколице и ручно грађене куће су поптуно уништене и сравњене са земљом. Већина стабала, осим оних најчвршћих остаје ишчупана из корена и ношена јаким ветром. Олује ове категорије изазивају јаку приобалну ерозију, а поплаве задиру дубље у копно. Потпуни нестанак струје и пијаће воде траје неколико недеља.<ref name="NHC SSHS"/>
{{Clear}}
{{Clear}}
===Категорија 5===
=== Категорија 5 ===
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
{| class="wikitable" style="text-align: right; float:right; width:460px;"
! style="background: #{{Боја олује|cat5}}; text-align: center;" colspan="5" | Категорија&nbsp;5
! style="background: #{{Боја олује|cat5}}; text-align: center;" colspan="5" | Категорија&nbsp;5
Ред 132: Ред 132:
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
! style="text-align: right;" rowspan = 2 | Непрекидни&nbsp;ветрови
| ≥ 70&nbsp;м/с || ≥ 137&nbsp;чв.
| ≥ 70&nbsp;м/с || ≥ 137&nbsp;чв.
| rowspan = 4 style = "font-size: 80%; text-align: center; width:142px" | [[File:Andrew 23 aug 1992 1231Z.jpg|140 px]] <br />Ураган Андреј
| rowspan = 4 style = "font-size: 80%; text-align: center; width:142px" | [[Датотека:Andrew 23 aug 1992 1231Z.jpg|140 px]] <br />Ураган Андреј
|-
|-
| ≥ 252&nbsp;км/ч || ≥ 157&nbsp;м/ч
| ≥ 252&nbsp;км/ч || ≥ 157&nbsp;м/ч
Ред 145: Ред 145:
Поплаве изазивају потпуно уништење приобалних грађевина, а виши објекти остају потопљени у нижим спратовима. Дословно сва стабла на путу олује су ишчупана и водена бујица их гомила дубље на копну формирајући бране и одсецајући стамбене делове и четврти од остатка насеља. Евакуација становништа из приобаља и нижих делова копна је обавезна, а нестанак струје и пијаће воде може потрајати неколико месеци.<ref name="NHC SSHS"/>
Поплаве изазивају потпуно уништење приобалних грађевина, а виши објекти остају потопљени у нижим спратовима. Дословно сва стабла на путу олује су ишчупана и водена бујица их гомила дубље на копну формирајући бране и одсецајући стамбене делове и четврти од остатка насеља. Евакуација становништа из приобаља и нижих делова копна је обавезна, а нестанак струје и пијаће воде може потрајати неколико месеци.<ref name="NHC SSHS"/>


==Види још==
== Види још ==
* [[Тропски циклон]]
* [[Тропски циклон]]
* [[Ураган]]
* [[Ураган]]
* [[Рихтерова скала]]
* [[Рихтерова скала]]


==Референце==
== Референце ==
{{извори}}
{{извори}}


==Спољашње везе==
== Спољашње везе ==
* [http://www.nhc.noaa.gov/aboutsshws.php Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale] {{ен}}
* [http://www.nhc.noaa.gov/aboutsshws.php Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale] {{ен}}


[[Категорија:Урагани]]
[[Категорија:Урагани]]

{{Link GA|en}}
{{Link GA|en}}

Верзија на датум 26. март 2013. у 17:37

Сафир-Симпсонова скала урагана
Категорија Брзина ветра
Пет ≥70 м/с, ≥137 чв.
≥157 м/ч, ≥252 км/ч
Четири 58-70 м/с, 113–136 чв.,
130–156 м/ч, 209–251 км/ч
Три 50-58 м/с, 96–112 чв.
111–129 м/ч, 178–208 км/ч
Два 43-49 м/с, 83–95 чв.
96–110 м/ч, 154–177 км/ч
Један 33-42 м/с, 64–82 чв.
74–95 м/ч, 119–153 км/ч
Додатна класификација
Тропска
олуја 		18-32 м/с, 35–63 чв.
39–73 м/ч, 63–118 км/ч
Тропски
циклон 		<17 м/с, <34 чв.,
<38 м/ч, <62 км/ч

Сафир-Симпсонова скала урагана (енгл. Saffir–Simpson Hurricane Scale) или скраћено SSHS је класификација урагана западне хемисфере према максималној непрекидној брзини кретања ветра. Да би неки ветар био у категорији урагана његова брзина мора бити минимум 119 км/ч. Највећа категорија 5, припада ураганима чија је брзина већа од 252 км/ч. Ова скала је погодна за одређивање потенцијалне штете и утицаја поплава изазваних падавинама.

Настанак скале

Скала је настала 1971. године захваљујући цивилном инжењеру Херберту Сафиру и Бобу Симпсону, метеорологу који је у то време био директор „Националног центра за урагане САД“. Првобитну скалу осмислио је Сафир према угледу на Рихтерову скалу, доделивши јој пет категорија. Прво јавно приказивање уследило је 1973. године, а у употребу је ушла годину дана касније.

Додатна подела

Тропски циклон

Тропски циклон
Непрекидни ветрови <17 м/с <34 чв.
Тропски циклон
<62 км/ч <38 м/ч

Тропски циклон или тропска депресија је организовани систем облака са деифинисаном циркулацијом и максималном брзином ветрова до 62 км/ч. Нема формирано око олује у средишту и најчешће није спиралног облика. Будући да је у оквиру њега низак притисак назива се депресија или циклон. Одликује се изузетно снажним кишама и пљусковима, без значајних оштећења.[1]

Тропска олуја

Тропска олуја
Непрекидни ветрови 18-32 м/с 35-63 чв.
Тропска олуја Агата
63-118 км/ч 39-73 м/ч

Тропске олује су организовани снажни системи облака са дефинисаном циркулацијом и максимналном брзином ветрова између 63 и 118 км/ч. На овом ступњу долази до формирања циклона, али се олујно око најчешће још не формира. Метеоролошке службе дају одређене називе тропски олујама. Оне се одликују изузетно снажним и обилним кишама и пљусковима, а могућа је минимална штета на слабијим објектима.[2]

Категорије

Категорија 1

Категорија 1
Непрекидни ветрови 33–42 м/с 64–82 чв.
Ураган Лестер
119–153 км/ч 74–95 м/ч
Нормални средишњи притисак 980–994 мбар 28.94 inHg

Изузетно снажни ветрови могу изазвати штету

Олује категорије 1 најчешће не изаизивају значајне структурне штете на добро зиданим објектима. Овакви ветрови могу превнути незакачене приколице и да ишчупају дрвеће слабије отпорности. Такође, долази до подизања слабих кровних конструкција на кућама, обарања црепова и слично. Приобалне поплаве и настала штета најчешће се везују за олујама категорије 1. Нестанци струје су уобичајени и могу потрајати неколико дана. Иако је ова категорија ураган најслабија, постоји могућност да дође до људских жртава.[3]

Категорија 2

Категорија 2
Непрекидни ветрови 43–49 м/с 83–95 чв.
Ураган Алекс
154–177 км/ч 96–110 м/ч
Нормални средишњи притисак 965–979 мбар 28.50–28.91 inHg

Изузетно опасни ветрови изазивају значајну штету

Олује категорије 2 најчешће оштећују и подижу кровове на кућама, као и слабо причвршћена врата и прозоре. Такође, ветар ове јачине може оборити слабо причвршћену саобраћајну сигнализацију и чупати дрвеће из корена. Приколице за спавање, било да су причвршћене или не, најчешће претрпе значајну или потпуну штету. Ручно зидане куће, колибе и слично,приликом ураган друге категорије остају делимично или трајно оштећене. Мања пловила која су слабо укотвљена бивају оштећена или насукана на обалу. Вишедневан нестанак струје али и пијаће воде су уобичајени.[3]

Категорија 3

Категорија 3
Непрекидни ветрови 50–58 м/с 96–112 чв.
Ураган Роксен
178–208 км/ч 111–129 м/ч
Нормални средишњи притисак 945–964 мбар 27.91–28.47 inHg

Долази до разорне штете

Тропски циклони категорије 3 називају се правим ураганима на подручју Атлантика и Пацифика. Овакве олује праве штету на мањим кућама и нижим зградама, нарочито на онима са дрвеном структуром у основи. Грађевине са слабим темељима, као на пример приколице и слично бивају поптуно уништене, а кровови на кућама ишчупани зајено са конструкцијом. Ручно прављене куће и колибе су по правилу потпуно уништене. Поплаве у приобаљу су уобичајени. У тој зони страдају мањи објекти а виши и издржљивији остају поплављени неко време. Значајан број дрвећа и растиња ветар чупа у корену, притом чистећи значајне просторе. Нижи делови насеља остају поплављени. Делимичан до потпун нестанак стује и пијаће воде мое потрајати недељама након урагана.[3]

Категорија 4

Категорија 4
Непрекидни ветрови 58–70 м/с 113–136 чв.
Ураган Џоан
209–251 км/ч 130–156 м/ч
Нормални средишњи притисак 920–944 мбар 27.17–27.88 inHg

Долази до ужасавајуће штете

Урагани категорије 4 доводе до рушења и оштећења зидова, као и до потпуног разарања мањи кућа и објеката. Непопрваљива штета јавља се на надстрешницама, као и на другим висећим објектима. Приколице и ручно грађене куће су поптуно уништене и сравњене са земљом. Већина стабала, осим оних најчвршћих остаје ишчупана из корена и ношена јаким ветром. Олује ове категорије изазивају јаку приобалну ерозију, а поплаве задиру дубље у копно. Потпуни нестанак струје и пијаће воде траје неколико недеља.[3]

Категорија 5

Категорија 5
Непрекидни ветрови ≥ 70 м/с ≥ 137 чв.
Ураган Андреј
≥ 252 км/ч ≥ 157 м/ч
Нормални средишњи притисак < 920 мбар < 27.17 inHg

Долази до катастрофалне штете

Урагани категорије 5 су најјачи према Сафир-Симпсоновој скали. Овакве олује изазивају поптуно уништење кровова на мањих објектима и фабрикама. Рушење целокупних кућа слабије грађе је уобичајено. Тотална девастација погађа објекте са дрвеним конструкцијама, приколице, ручно зидане куће и слично. Само објекти удаљени 5 до 8 километара од обале остају неоштећени. Ту спадају све грађевине зидане од бетона, ојачане циглама и преградним блоковима, затим куће са крововима не мањег нагиба од 35 степени и прозорима са ролетнама.[3]

Поплаве изазивају потпуно уништење приобалних грађевина, а виши објекти остају потопљени у нижим спратовима. Дословно сва стабла на путу олује су ишчупана и водена бујица их гомила дубље на копну формирајући бране и одсецајући стамбене делове и четврти од остатка насеља. Евакуација становништа из приобаља и нижих делова копна је обавезна, а нестанак струје и пијаће воде може потрајати неколико месеци.[3]

Види још

Референце

  1. ^ Atlantic Oceanographic and Meteorological Laboratory, Hurricane Research Division. „Frequently Asked Questions: What are the upcoming tropical cyclone names?”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Приступљено 2006-12-11. 
  2. ^ National Weather Service (2006). „Hurricanes... Unleashing Nature's Fury: A Preparedness Guide” (PDF). National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала (PDF) 26. 2. 2008. г. Приступљено 2006-12-02.  Непознати параметар |month= игнорисан (помоћ)
  3. ^ а б в г д ђ The Saffir-Simpson Hurricane Wind Scale (Experimental) National Hurricane Center., Приступљено 15. 05. 2009.

Спољашње везе

Шаблон:Link GA

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сафир—Симпсонова_скала_урагана&oldid=7028465”