Генитив — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
/* ПРИСВОЈНИ ПРИДЕВI NA SKI
Ред 58: Ред 58:
{{Падежи}}
{{Падежи}}


[[Категорија:Падежи]]
[[Категорија:Падежи]] <3

Верзија на датум 26. март 2013. у 18:06

Генитив је зависни падеж, а зависним падежима се показује на који се начин повезује оно што значи основа зависног падежа са другим речима.

Генитив је падеж са највише значења. Он има три основна значења и још четрдесетак споредних. Нека од споредних значења су:

  • означава особину нечега (описни или квалитативни генитив)

Увијек се употребљава у синтагми и састоји се од именица и атрибута.

примјер - То је момак танка и висока стаса.
Милица има дуге, црне косе.
  • означава мјесто
примјери - Лопта је пала поред линије.
Нисам ставила ништа око врата.
Изашао је из куће.
Ставио је капу изнад очију.
Употербљава се с приједлозима: око, поред, близу, крај, код, из(ван), са, изнад, испод, испред, иза, између, пре, после, након, преко, ради, упркос, попут, против, место, осим/сем ...
  • означава вријеме (темпорални генитив)
примјери - Током ове године учим српски сваког дана.
Те ноћи било је велико невријеме.
Путовала сам током цијелог распуста.
Темпорални генитив иде уз следеће приједлоге: од, до, преко, током, уочи, приликом ...
И ова врста генитива такође се може појавити без приједлога.
примјери - Сваког дана вјежбам и учим.
Сваког викенда излазим.
  • означава начин
примјери - За факултет се припремам без ичије помоћи.
Он је добар попут својих родитеља.
Начински генитив најчешће се појављује уз приједлоге без и попут.
  • означава узрок
примјери - Због болести није дошао у школу.
Због страха од пожара набавио је против-пожарни апарат.
Уз генитив узрока највише се употребљава приједлог због и он увијек може замијенити приједлог од, усљед, из као у примјерима:
Разбио је прозор из (због) обијести.
Она плаче од (због) среће.
Тај пјева из (због) нужде.
  • означава циљ - намјеру
примјер - Ради заштите шуме забрањује се роштиљање.

Додатни примјери

  • На пијаци нема воћа. (субјекат)
  • Најављен је штрајк радника. ( атрибут)
  • Узми воћа. (објекат)
  • Бојали су се неуспеха на испиту. ( објекат)
  • Он је пријатног изгледа. (предикат)
  • Наследио сам одело старијег брата. (атрибут)
  • Последњег дана на мору је падала киша. ( прилошка одредба за време)
  • Добила сам хаљину од чисте свиле. ( атрибут)
  • Доселио се из Новог Сада. ( прилошка одредба за место)
  • Брали су воће од зоре до мрака. ( прилошка одредба за време)

Литература


  • Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 86-17-02288-4

<3